Muzeji u koje se ređe ide: mesto gde avioni dremaju

Do Muzeja vazduhoplovstva „Beograd“ ima dobrih četrdesetak minuta vožnje, ali – vredi ići. Jer tamo je pravo blago jugoslovenskog i srpskog vazduhoplovstva.

Kroz puteve razvoja naše avijacije, i civilne i ratne, vodi nas Mirjana Novaković Munišević, viši kustos Muzeja i odmah na početku kaže: – Muzej je osnovan davne 1957. godine i to u jednoj prostoriji Komande vazduhoplovstva u Zemunu, ali od tada pa nadalje je prošao vrlo interesantan put razvoja, do ovog zdanja na Aerodromu „Nikola Tesla“. Tri godine je boravio u Komandi, mada taj prostor nije bio zadovoljavajući. Sluhom tadašnjeg rukovodstva Muzej dobija prostor od petsto kvadrata na Starom beogradskom aerodromu, u prizemlju oficirskog kluba, podno Bežanijske kose, gde se danas nalazi poslovni centar. Otvorena je i prva prava izložba sa letelicama koje su do tada skupljene. Tokom minulih decenija muzej se razvijao, kolekcija uvećavala, pa je i potreba za novim i većim prostorom rasla. – Muzej formira prvu stalnu postavku koja je 1966. godine brojala 24 aviona i pet jedrilica, ali je 1967. prinuđen da se ponovo preseli. Zbirka se širila, sve ono što je penzionisano iz jugoslovenskog vazduhoplovstva je stavljano u Muzej. Kada je postalo jasno da je potrebna nova, veća zgrada, 1969. godine je raspisan konkusr, a za pobedničko rešenje je izabran rad sarajevskog arhitetke Ivana Štrausa. Zgrada predstavlja presek avionskog točka, a avioni u njoj su poređani tako da daju sliku leta. S obzirom na to da je izgradnja bila velika investicija u rešenje se uključuju i civilne vazduhoplovne institucije, Aerodrom, kontrola leta, druge firme.

Nastavak pročitajte u broju 3125.