До Музеја ваздухопловства „Београд“ има добрих четрдесетак минута вожње, али – вреди ићи. Јер тамо је право благо југословенског и српског ваздухопловства.
Кроз путеве развоја наше авијације, и цивилне и ратне, води нас Мирјана Новаковић Мунишевић, виши кустос Музеја и одмах на почетку каже: – Музеј је основан давне 1957. године и то у једној просторији Команде ваздухопловства у Земуну, али од тада па надаље је прошао врло интересантан пут развоја, до овог здања на Аеродрому „Никола Тесла“. Три године је боравио у Команди, мада тај простор није био задовољавајући. Слухом тадашњег руководства Музеј добија простор од петсто квадрата на Старом београдском аеродрому, у приземљу официрског клуба, подно Бежанијске косе, где се данас налази пословни центар. Отворена је и прва права изложба са летелицама које су до тада скупљене. Током минулих деценија музеј се развијао, колекција увећавала, па је и потреба за новим и већим простором расла. – Музеј формира прву сталну поставку која је 1966. године бројала 24 авиона и пет једрилица, али је 1967. принуђен да се поново пресели. Збирка се ширила, све оно што је пензионисано из југословенског ваздухопловства је стављано у Музеј. Када је постало јасно да је потребна нова, већа зграда, 1969. године је расписан конкуср, а за победничко решење је изабран рад сарајевског архитетке Ивана Штрауса. Зграда представља пресек авионског точка, а авиони у њој су поређани тако да дају слику лета. С обзиром на то да је изградња била велика инвестиција у решење се укључују и цивилне ваздухопловне институције, Аеродром, контрола лета, друге фирме.
Наставак прочитајте у броју 3125.