Светски дан детета је Уницефов и дан акције за децу коју покрећу деца с циљем промовисања добробити малишана и њиховог образовања као једног од најважнијих услова за успешан живот. Установила га је Генерална скупштина Уједињених нација 1954. године са циљем да се у свим државама слави истог дана. Осмишљен је да промовише међусобну интеракцију и разумевање међу најмлађима и њихову добробит, где год живели на кугли земаљској. Овај дан се обележава и да би се скренула пажња јавности на обавезе друштва према деци, као и на актуелне проблеме са којима се деца суочавају.
И ове године пандемија ковида 19 изазвала је кризу у погледу права малишана. Последице ове кризе по децу су тренутне али, ако се не ради на њиховом отклањању, могу их пратити током читавог живота. Време је да се различите генерације окупе и да се заједно осмисли њихова боља будућност. „Заједно можемо поново да осмислимо зеленији и одрживији свет без дискриминације. Бољи свет за свако дете“, поручују из Уницефа.
Током протеклих деценија постигнут је значајан напредак у погледу стања деце у областима здравствене заштите, образовања, и социјалне заштите. Упркос напретку, деца и млади сада су суочени са новим изазовима – климатским променама и загађењу ваздуха, обиљем лажних и непроверених информација на друштвеним мрежама, а пандемија ковид 19 допринела је погоршању њиховог менталног здравља и забринутости због повећаног сиромаштва њихових породица и продубљивања дигиталног јаза.
Уницеф у Србији је Светски дан детета обележио кроз низ активности: иновативну аукцију НФТ-јева за помоћ деци са сметњама у развоју, представљањем резултата истраживања „Шта мисле деца и млади о утицају српског пословног сектора на њихова права и колико пословни сектор у Србији подржава децу и младе”, познате грађевине су у ноћи 20. новембра засијале плавом бојом у знак прославе дечијих права.
У исто време, Уницеф је на свом сајту изнео и део података који нас подсећају да још много тога морамо учинити за срећу, здравље и лепши живот најмлађих. А та статистика, између осталог, каже: У Србији деца чине само 17.3% становништва; 8.3% деце живи у апсолутном сиромаштву, а скоро четвртина на линији сиромаштва, док је свака пета млада особа до 24 године старости незапослена. Око једна трећина малишана још увек није примила све обавезне вакцине у предвиђеном року, само шесторо од десеторо деце узраста од 3-5 година иде у вртић (проценат је значајно нижи када су у питању деца из сиромашних породица – тек 11 одсто, а у ромским насељима само 7 одсто). Иако данас више девојчица из ромских насеља иде у средњу школу, то је и даље далеко од националног просека, који је три пута већи. Чак 16 одсто младих, старости од 15 до 24 године, нити раде нити се школују. Седамдесет одсто деце која живе у установама јесу деца са сметњама у развоју, чак 45 одсто малишана је изложено насилним методама дисциплиновања код куће, више од половине девојака из ромских насеља се уда пре пунолетства…
С. Лазаревић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању