До пре неколико година тако нешто је било незамисливо. На вратима продавнице, невелике бакалнице у приватној кући, тик преко пута ексклузивног хотела „Бела јела“, на улазним вратима оглас. Траже радника.Тај оглас говори много. Јер, село Луково у куршумлијској општини чекала је судбина многих села у Србији. Далеко у планинским врлетима, без асфалтираног пута, на пола пута од Куршумлије ка Брзећи, самовало је село. И у њему бања. Некада позната, некада посећивана, па заборављена. А лек су овде потражили и нашли и древни Римљани и наши краљеви. Луково, па самим тим и бања, смештено је на источним падинама Копаоника, на надморској висини од 681 метра. Тај број је Бању поставио на прво место у Србији по надморској висини.
Пут од Куршумлије вијуга уз реку Топлицу. Обнављан је у последње време, види се на неколико места. Асфалтиран је и један спорни део, невелика деоница која је пролазила поред никад довршене бране Селова. Држава тај део пута није одржавала, тачније асфалтирала, јер се чекало да брана “проради”, а ако би се то догодило, био би потопљен. И тако је било донедавно. Онда је урађен нови део, пресвучен асфалтом, па се сада од Куршумлије до Лукова стиже брже комплетно асфалтним путем.
Док је радила Куршумлијска бања и док је “Планинка” улагала у Пролом бању, Луковска бања, па самим тим и село Луково је таворило. Из села су млади одлазили у градове, јер посла није било. Онда је руководство “Планинке”, предузећа у чијем су власништву три бање – Пролом, Куршумлијска и Луковска, одлучило да оживи и Луково. Изграђени су хотели, ниво услуге подигнут на висок ниво, отворена су радна места и Луково је живнуло.
Тако да никога из овог краја није изненадила вест из 2018. године да у Лукову расте број становника. Део те вести гласио је овако: “Уз саму административну линију са Косметом налази се село Луково – једино у куршумлијској општини које бележи пораст броја становника. Тако се ове године у школу уписало више ђака него раније. Месна заједница Луковска Бања има око 500 становника. Школу похађа 25 ђака. Само прошле године рођено је десеторо деце, што је знатно изнад просека за ову средину. А Радован Раичевић, директор АД “Планинка” тада је изјавио: “У овој средини се повећава и број становника и број деце, тако да се ми, као фирма, трудимо и улажемо да се овде обезбеде сви услови какве имају градске средине“. Недавно је, приликом посете Лукову директор Раичевић поновио да је за опстанак најважнији сигуран посао, због кога млади овде остају да живе.
Текст и фотографије Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању