ВОДА ОПЕТ УЗИМА ДАНАК
На прагу лета, кобног за непливаче

Сезона купања још није отворена, први су дани лета, а вода је већ узела данак. Односно не вода, већ непажња, немар, неозбиљност…Свега ту има. Када је реч о последњем случају, од укупно четири у веома кратком временском периоду, стручњаци кажу да га можда треба подвести и под вршњачко насиље. Јер, десетогодишњака је у базен гурнуо мало млађи дечак.

 

Тај последњи случај из Оџака поново је покренуо старо питање. Односно иницијативу. Пре неколико година прилично гласно су неке организације и удружења затражиле од надлежних да размисле о увођењу обавезних часова пливања у основне школе. Тражи се то и данас. Ако је веровати анкетама, односно истраживањима, према једној, у Србији више од 60 одсто младих до 30 година су непливачи или су несигурни у води. А, стручњаци кажу да се не даве само они, већ је чак и можда већа опасност за оне који су полупливачи или мисле да су савладали ту вештину.

–Знате, пливање није само одржавање на води или у даху препливавање базена по ширини – каже један од инструктора пливања.– То некад и завара децу, јер пливање на отвореном, у реци или језеру, сасвим је нешто друго од овога у базену. Млади морају да науче и технике пливања да би били сигурни да ће се снаћи у свакој ситуацији у води. А реке и језера знају да буду пуни изненађења. Сведоци смо колико њих страда на дивљим плажама, тамо где нема спасилаца, и где је, можда, у том критичном тренутку мало оних који знају да пливају, или се усуђују да помогну дављенику. Зато је и добро да се деци, у што ранијем узрасту, помогне да савладају све пливачке технике. А за то су школе право место.

Овогодишњи аларм упалио се на Гружанском језеру. Четворо пријатеља, међу њима и двадесетогодишња девојка, проводило је леп мајски дан у Гружи. Онда су дружење наставили у гуменом чамцу. Из чамца су њих троје прешли на даску за сурфовање коју су закачили за чамац, попадали, а девојка, испоставиће се касније непливач, је одмах нестала у хладној води.

Прве вести су говориле да су дечаци скочили у воду, потом је стигла информација да су се оклизнули на косо постављене бетонске плоче. За њих и њихове родитеље је у том тренутку све било небитно. Туга до неба. Дечаци из Фекетића удавили су се у каналу Дунав–Тиса–Дунав.

И онда је стигла ова из Оџака.

 

Пише О. Радуловић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању