У песми је Нишка Бања, топла вода. И у нашој причи исто – бања је нишка, а вода је била топла. Она коју смо захватили на извору како бисмо имали довљну количину тe H2O на стази која води до врха Црни камен. О тој топлој води постоји и легенда. Наводно, нишком паши се разболео коњ и он је неком Татарину из околине Бање дао да га чува. Коњ је пио воду са бањског извора и лежао у њеном блату, па је убрзо оздравио. Тако су Турци схватили лековитост бањских извора и благодети саме бање. Водом из Нишке бање био је одушевљен и краљ Александар Први Карађорђевић, који је у Бањи, иначе, имао и своју вилу. Краљ је издао специјалну наредбу, која би у епском стилу могла изгледати овако:
„Слуге моје, из те бање нишке,
донес’те ми воде са извора,
сваког другог дана у недељи,
да ја пијем у свом бијелом двору,
у свом двору кад у Бањи нисам“.
Наредба јасно говори да су поданици имали обавезу да сваког другог дана у току недеље пуне балоне водом са извора бањских и доносе краљу у Београд. Ни епски, ни краљевски, већ енциклопедијски, још мало о изворима: има их пет – Главно врело, Сува бања, Школска чесма, Бањица и Пасјача и припадају групи земноалкалних хомеотерми и благо су минерализоване.
Али, пошто је ово једна планинарска прича, а не бањска, онда пратимо знакове које нам говоре не како доћи до поменутих извора већ до врха Црни камен. То је први истакнутији врх Суве планине када се њен венац и потковица гледају из правца југозапада. Налази са на 867 метара надморске висине и зове се још и Пресклан. Од Нишке Бање потребно је неких шест километара да би се изашло до видиковца Коритњак, одакле се као на длану виде Ниш и Нишка Бања. До тог видиковца најпре се креће „стазом здравља“, па кроз шуму, у зимским условома у којима смо се нашли, и веома полако јер је стаза прекривена ледом. А онда, даље, према врху „соколовим путем“, сад више не по леду већ по утабаном снегу, опет полако, јер тура је рекреативна, а стаза у овом делу равна.
Пише Весна Тодоров
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању