На ово романтично и узбудљиво путовање, ексклузивно за читаоце „Илустроване Политике“, води нас Невена Недељковић. По професији правница, а на друштвеним мрежама ауторка инстаграм профила Путуј са Невеном (@n__nevena). За себе воли да каже да је вечити заљубљеник у путовања, природу, укусну храну и све оно што живот свакодневно чини лепим. Креирање садржаја за друштвене мреже за њу је простор у коме испољава своју надареност, пружајући пратиоцима практичне савете, детаљне планове пута и искрене доживљаје. Поред тога, Невена је и страствени планинар: воли висине и видиковце са којих се поглед пружа у недоглед, а највиши врх на који се до сада попела је Мусала на планини Рила у Бугарској, највиши врх Балкана. Овог пута, њена дестинација била је Пуља, регија смештена на „штикли“ Италије. Спремите се, југ Италије чека.
Свако путовање има своју маршруту. Ваша авантура је трајала пуне две недеље и почела је на један врло занимљив начин: из Београда, преко Требиња и Дубровника, па све до Барија. Како је изгледао тај пут?
– Желела сам да сам пут буде доживљај за себе, а не само прелазак од почетне до крајње тачке. Кренули смо колима из Београда, а прва станица била је Тјентиште, место сурове и моћне природе која увек изнова остави без даха. Затим је уследила обавезна пауза за кафу у Требињу, под чувеним платанима, где време као да тече неким мирнијим током. Пут нас је даље водио до Дубровника, где смо се укрцали на „Јадролинију“. Тих седам сати вожње огромним бродом до Барија нису били само пука етапа, већ право, незаборавно крстарење Јадраном. Пловећи према југу Италије док вас окружује плаветнило, имате довољно времена да се препустите узбуђењу и припремите за све оно што Пуља нуди.
Ваша прва тачка сусрета са Италијом био је Бари, капија Пуље. Какав је био ваш утисак о овом граду?
– Бари је лука која вас одмах преплави својом енергијом, архитектуром и контрастима. Савршен је спој богате културне историје и оног правог, нефилтрираног италијанског живота. С једне стране имате модерне, елегантне авеније, а с друге Bari Vecchia (Стари Бари), лавиринт уских улица где време као да је стало. Тамо старије госпође и даље на прагу својих кућа, пред вашим очима, ручно праве чувену тестенину orechiette (ушице), а веш се суши разапет између прозора, тачно изнад ваших глава док шетате улицама. Историјско срце града куца у знаку Базилике Светог Николе (Basilica di San Nicola) из 11. века, па је сам улазак у Базилику за мене био посебно емотиван. Као једно од најзначајнијих светилишта хришћанског света, ова базилика чува мошти Светог Николе и представља вековни мост између православног и католичког света. Архитектура базилике је ремек-дело романике – моћна, камена, а унутра мистична и тиха, што пружа невероватан мир након динамичног пута. Након обиласка базилике и грандиозне тврђаве Castello Svevo, право уживање је шетња дуж Луногмаре, једног од најдужих и најлепших шеталишта поред мора у Италији, где се уз мирис соли и звуке таласа најбоље осети јужњачки дух. Бари је био савршен почетак ове приче.
Пише: Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању