Нема града у Србији, па и села, у којем не живи бар једна особа која за себе тврди да је у стању да помогне свакоме ма какав проблем имао. За дебелу финансијску надокнаду, разуме се
Ово је прича из прве руке. Прича о упокојеном Микију Д. чији је брат Саша све учинио не би ли му помогао да се извуче из канџи карцинома. Не само да није помогао брату, већ је силне девизе убацио у џеп преваранту који је, разуме се, имао лек за ову опаку болест. Када је Мики изгубио битку, Саши као да су тек тада допрла до свести упозорења и молбе нас, Микијевих другара, да се мане преваранта, јер што Мики буде дуже патио, надрилекар ће више да заради. Што претњама, што упорношћу, Саша је после братовљеве смрти успео да поврати део новца. Новац јесте, а да ли је мир? У ваздуху је остало да лебди питање да ли су те паре могле да се Само реци шта те мучи… употребе за озбиљне интервенције. Но, цена наивности је плаћена. Дављеник се и за сламку хвата, вели наша народна изрека. Зато можда и не чуди изјава др Данице Грујичић која каже да је познавала неколико људи који су прекинули хемотерапију и подвргли се “терапијама” надрилекара што се по њих завршило кобно. Она каже да су оболели од тумора „Златне руке” имају решење за сваку бољку сјајна мета за којекакве преваранте који су у стању да без трунке гриже савести зарађују на туђој болести.
Наставак прочитајте у броју 3132.