Nadrilekari foliranti stari

Nema grada u Srbiji, pa i sela, u kojem ne živi bar jedna osoba koja za sebe tvrdi da je u stanju da pomogne svakome ma kakav problem imao. Za debelu finansijsku nadoknadu, razume se

Ovo je priča iz prve ruke. Priča o upokojenom Mikiju D. čiji je brat Saša sve učinio ne bi li mu pomogao da se izvuče iz kandži karcinoma. Ne samo da nije pomogao bratu, već je silne devize ubacio u džep prevarantu koji je, razume se, imao lek za ovu opaku bolest. Kada je Miki izgubio bitku, Saši kao da su tek tada doprla do svesti upozorenja i molbe nas, Mikijevih drugara, da se mane prevaranta, jer što Miki bude duže patio, nadrilekar će više da zaradi. Što pretnjama, što upornošću, Saša je posle bratovljeve smrti uspeo da povrati deo novca. Novac jeste, a da li je mir? U vazduhu je ostalo da lebdi pitanje da li su te pare mogle da se Samo reci šta te muči… upotrebe za ozbiljne intervencije. No, cena naivnosti je plaćena. Davljenik se i za slamku hvata, veli naša narodna izreka. Zato možda i ne čudi izjava dr Danice Grujičić koja kaže da je poznavala nekoliko ljudi koji su prekinuli hemoterapiju i podvrgli se “terapijama” nadrilekara što se po njih završilo kobno. Ona kaže da su oboleli od tumora „Zlatne ruke” imaju rešenje za svaku boljku sjajna meta za kojekakve prevarante koji su u stanju da bez trunke griže savesti zarađuju na tuđoj bolesti.

Nastavak pročitajte u broju 3132.