Општина Ковачица, мало место али по много чему познато и интересантно, простире се у југоисточном делу Војводине, у јужном делу Баната. На географској мапи света место је мало, али кад је реч о наивном стваралаштву има размере метрополе. Овај статус Ковачица је добила управо захваљујући својим сликарима, који овде стварају и заједно излажу своје радове већ 65 година, а све то су започели из хобија и без икаквог академског образовања.
За рођење наивног стваралаштва у Ковачици сматра се година 1939. када без икаквог стручног знања и образовања почињу да сликају Мартин Палушка и Јан Сокол. Нешто касније придружују им се позната имена у свету наиве, као што су Михал Биреш, Владимир Бобош, Мартин Јонаш и Јан Књазовиц. У то време, тематика њихових слика била је прилично нетипична за Банат јер су сликали гондоле, романтичне замкове, афричке животиње… Тек 1953, на савет Стојана Трумића, академског сликара из Панчева, зачетници наиве почињу да на својим делима представљају оно што виде, дишу, осећају… О сликарима-сељацима све се више говори, те се створила потреба за отварањем галерије. Дана 15. маја 1955. у Ковачици се отвара прва сеоска галерија слика у читавој бившој Југославији, која је своје просторије имала у згради Дома културе Ковачица. Тог дана су сликари обећали да ће сваке године давати по једну слику галерији и на тај начин формирати фонд слика. Данас галерија има зграду окружену атељеима наивних сликара и располаже фондом од 821 слика.
У септембру 1989. у реновираном сеоском газдинству, у самом центру Ковачице, отвара се нова Галерије наивне уметности.
Током свих ових година, кроз галерију је прошло много сликара, а њени најзначајнији представници су Зузана Халупова, познатија као Мама Зузана и чувени Мартин Јонаш.
Тренутно Галерија наивне уметности има 26 чланова, нису сви из Ковачице, већ и из Падине, Панчева и Опова. Садржаји њихових слика су веома богати и разноврсни, то су носталгичне и идиличне теме које причају о прошлости, животу на улицама, сеоским двориштима, раду на пољима. Неке дају приказ сеоских соба са старим ћилимима и предметима, има и портрета и мртве природе.
Иако је код свих основна стилска и тематска одредница везана за народни обичај односно фолклор, село и златну банатску равницу, сваки од сликара у себи носи аутентичност, јединственост или по мотиву, или по ликовном изразу. Сваки од уметника је пронашао оригинално сликарско писмо и препознатљив је по свом раду. Традиционално, сваке године се овде прославља Ковачички октобар, када се у просторијама галерије одржава изложба најновијих репрезентативних радова свих њених чланова. Те слике су поклон галеријском фонду.
Карађорђеву звезду Првог степена за нарочите заслуге у представљању Републике Србије, њених грађана и постигнитих резултата у области сликарства добила је Галерија наивне уметности на Сретење 2017.
Текст и слике Тамара Иваниш
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању