У тренутку када је сазнала да се нашла међу изузетним просветарима, добитницима награде Просветитељ, коју по први пут ове године додељује Фондација Алек Кавчић, лауреаткиња признања Најбољи учитељ, Тамара Остојић Грегус, била је изненађена јер је конкуренција заиста била велика. Њени суграђани, Новосађани, као ни колеге и ученици Основне школе „Вeљко Влаховић“ у Шангају, нису били изненађени. Сви они, бројни бивши и садашњи ученици, колеге, али и комшије, видели су је као своју инспирацију и неретко, истицали су Тамарин ентузијазам у свему чега би се латила. Знали су да она све своје идеје с лакоћом претаче у дело, као и да у рад са децом улаже много љубави и енергије, креативности и посвећености. Награђена учитељица ово признање види као мотивацију да настави исим путем а жеља јој је да пружи подршку осталим колегама да се умрежавају како би учили једни од других, како би своја знања примењивали у раду са децом. Посебно жели да да свој допринос у препознавању важности позива учитеља, који је носилац базичног образовања ђака. Њој је помогао да оствари свој сан, јeр је постала особа о којој је као дeтe маштала.
Тамара Остојић Грегус рођена је у Вуковару. Завршила је Учитељски факултет у Сомбору, а своју каријеру остварила у Новом Саду. Радила је у осам школа, углавном на замени, док своје стално место није нашла, у како каже, најбољој школи, ОШ „Вељко Влаховић“, у новосадском насељу Шангај, где ради као учитељица у настави. У вртићу „Мала школа“, већ неколико година уназад предшколцима држи активности које им помажу да се боље припреме за школу. А на Јутјубу може се видети њен онлајн курс „Игром до припреме за школу“.
Како се осећате као неко ко је понео признање Најбоља учитељица Србије, подиже ли оваква једна награда углeд и видљивост просветних радника у друштву? Да ли се у вашем животу нешто променило?
– У почетку сам била веома збуњена, јер просветни радници генерално нису навикли на похвале, јавна признања и награде. Касније су ме преплавила осећања среће и поноса. Пре свега због валидације мог дугогодишњег труда, усавршавања и рада али и због школе из које долазим и коју представљам. Ова награда првенствено баца светлост на вредне, добре и посвећене људе из наше професије. Осветљава оне појединце који својим ентузијазмом покрећу добре ствари у својим школама и заједницама, и заиста помаже да се постигне велика видљивост, нарочито путем медија и друштвених мрежа. Повећана видљивост сигурно може помоћи у промоцији нашег позива, а мислим да је ово и прави начин да се врати углед професији. По добијању награде потврдила сам уверење да сам окружена добрим људима. Толико љубави и искрених честитки сведоче да су многи више веровали у мене него ја сама. Након доделе награде, живот тече нормалним, али помало ужурбаним током. Отворила су се многа врата везана за области којима се бавим у оквиру и ван школе. Уживам у новим приликама који ми живот доноси.
Пише Гордана Машић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању