Један од неколицине филмове који је, можда, требало да добије овогодишњу „Златну палму“ уместо оног коме је припала, био је управо „Страсти Додена Буфона (говеђа супа са поврћем)“. Мање утешно, а више заслужено, награда за режију отишла је у руке аутора овог остварења, а то је Тран Ан Хун.
Реч је о изузетно поштованом француском редитељу вијетнамског порекла чије презиме је Тран, а име Ан Хун, али Вијетнамци (попут Јапанаца и још неких народа) прво пишу презиме што у већем делу света ствара малу забуну.
Шта нас је у Кану током фестивала све толико опчинило у вези овог филма? Средином 19. века у замку Додена Буфона, кога називају „Наполеоном кухињске уметности“ влада склад управо у кухињи, али и спаваћој соби. Доден је геније за јела, укусе, мирисе, припрему хране до најмањег детаља, а Еужени је његова десна рука, главна куварица, али и љубавница – пуних двадесет година. Доден и Еужени стварају чуда у кухињи, а чуда су намењена богатој клијентели.
Начин на који се њих двоје крећу кроз кухињу и трпезарију, како истовремено траже и избегавају једно друго трудећи се да помогну али не сметају, како се споразумевају очима, са колико елеганције и брзине баратају храном и посуђем, опчинили су канску публику која тако нешто није никада видела ни у једној телевизијској кухињској емисији.
Када гости оду, једна рутина се понавља свих тих двадесет година: Доден куца на врата Еуженине собе, она му их некад отвори, а некад не. Упорно јој нуди брак, а она би да њен живот остане какав јесте. У једном тренутку, ствари се драматично мењају, када један декадентни принц пожели да са свитом дође на вечеру. Доден одлучује да им уместо „птичијег млека“ зготови традиционалну француску говеђу супу са поврћем, док Еужени почиње чудно да се понаша…
Ликове Додена и Еужени играју Беноа Мажимел и Жилијет Бинош који су неколико година били у вези из које имају ћерку Хану (21). Како бивши животни сапутници поново оживљавају стару љубав на филму једна је од додатних атракција за гледаоце.
„Страсти Додена Буфона“ је не баш доследна адаптација романа „Страствени епикурејац“ (1924) швајцарског писца Марсела Руфа који је измислио лик Додена Буфона, али га је засновао на истинитој личности чувеног француског гастронома Жана Антелма Саварена. Још тада је роман постао култни у кулинарским круговима Француске па су многи ресторани и јела понели његово име.
Пише Срђан Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању