Сава Н. Костић је рођен 19. септембра 1883. године у Куршумлији, у грађанској трговачкој породици, где је стекао прва знања и искуства о трговини у радњи свога оца. У Обреновићевој улици број 73 у Нишу, Сава, 19. октобра 1910. Године, отвара трговинску радњу под називом „Сава Н. Костић” и тада упознаје новоизабраног председника Општине нишке, Петра Т.Аранђеловића, апотекара, хуманитарну легенду који је већ годину дана био потпредседник Црвеног крста Ниша. Тако Сава улази у хуманитарне токове Друштва Црвеног крста. Ово пријатељство и хуманитарни рад биће животно опредељење двојице хуманиста који за собом остављају неизбрисив траг у поимању Динанове мисли: „Човек је потребан човеку.“
Животни пут и хуманитарни рад Саве Н. Костића обележен је бурним историјским дешавањима тога времена. За време ратова (1912–1915) године, Сава је стални писар управе Моравског провијанта (интендатуре). У то време учествује у прикупљању добротворних прилога за Црвени крст. Крајем 1915.заробљавају га Бугари и интернирају у Бугарску. За то време његова радња и стан бивају у потпуности опљачкани.
Из интернације се враћа октобра 1917. године, а већ 1918. учествује у обнови привредног живота тек ослобођеног Ниша и обнавља своју трговинску радњу. Истовремено развија и своју радњу у Куршумлији и учествује у оснивању Куршумлијског акционарског друштва за експлоатацију лековитих вода Куршумлијске бање, а 1935, као члан овог друштва, помаже да се Моравском одбору уступи земљиште за изградњу нове зграде Дечјег одмаралишта у овој Бањи.
У процесу обнове земље наставља свој хуманитарни рад и већ 1923. године организује прикупљање помоћи за гладне у Русији и прихватање бугарских емиграната, што га кандидује за члана Управног одбора Црвеног крста Нишке области. Од тада, до краја свог живота, остаје веран идеји Црвеног крста. Ревносно је испуњавао различите дужности: магационера, благајника, потпредседника и председника различитих комисија и увек до краја посвећен свом раду.
Пише Стојан Прокоповић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању