Рекордна продаја оригиналне Ермесове-Биркин торбе била је међу најзначајнијим, и најконтроверзијним аукцијама модерног доба, о којој је и „Илустрована“ писала.
Прошломесечна битка девет учесника почела је понудом од милион евра која ју је одмах учинила најскупљом торбом свих времена. Када су понуде достигле 6 милиона евра, спонтани аплауз се проломио у типично уздржаној публици у париској сали „Сотбија“. Након што је чекић аукционара пао на 7 милиона евра – што је значило да би, након накнада, тада анонимни телефонски купац платио еквивалент од 10,1 милиона долара за торбу – проломили су се повици одушевљења.
На другом крају телефона, око 10.000 километара далеко, јапански бизнисмен Шинсуке Сакимото размишљао је о последицима онога што је управо урадио.
– То је била најскупља куповина коју сам икада направио за један предмет – рекао је Сакимото, извршни директор компаније за препродају луксузних предмета „Валјуенс Холдинс“, у свом првом великом интервјуу од ове значајне продаје. – Било је веома узбудљиво, али ми се на крају превртао желудац.
Сакимотов посао су – барем делимично – половне торбе. Оне које његова компанија препродаје коштају знатно мање од оригиналних Биркин торби, али се често продају за хиљаде долара. Па ипак, овај 43-годишњак је постао неочекивани власник једног од најпожељнијих модних артефаката, прототип дизајниран за покојну енглеску и светску икону, глумицу Џејн Биркин, који је од тада постао луксузни артикал.
Бивши играч у највишој јапанској фудбалској лиги, Сакимото је наступио у неколико професионалних утакмица пре него што га је клуб отпустио и пензионисао се са 22 године. Отворио је своју прву луксузну продавницу препродаје у Осаки 2004, након што је раније радио у очевом бизнису са половном робом, пре него што је седам година касније основао „Соу“ (који ће постати „Валјуенс“).
Сакимото има такмичарски дух који приписује својој спортској прошлости. Препричавајући десетоминутну аукцију из своје канцеларије у Токију, више пута је описивао друге учеснике као „аите“ (противник) и „теки“ (непријатељ). Чак и када су се понуде приближавале његовом максималном нивоу цене, саветовао је свом представнику, путем телефона, да одмах парира понудама својих ривала.
– Узврати за три или пет секунди – сећао се како му је рекао. – Морао сам да будем агресиван. Били смо скоро на горњој граници, али у тих неколико минута смо стратешки размишљали како да нанесемо психолошку штету нашим противницима и натерамо их да одустану.
Ноћ пре аукције, Сакимото је два пута сањао да ће дати победничку понуду.
– Ушли смо у овај процес са пуно вере – рекао је. – И у извесном смислу, богови моде су нас изабрали да поседујемо прву Биркин.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању