Венац Ваљевских планина припада динарским рудним планинама, оне су завршни масиви Динарског планинског система, продужетак старовлашке висије и пружају се западно од Ваљева ка Мачви. Планински венац, који са истока почиње Рајцем и Сувобором и протеже се ка западу преко Маљена, Буковске планине, Маглеша до Повлена, савија ка северозападу на Јабланик и Медведник. Протежу се око Ваљева, у дужини од око 75 километара, у облику потковице.
Маглеш је источни део, огранак, већег и познатијег Повлена. Највиши врх му је Пали (1036 мнв), а његове падине су необично лепе са наизменично поређаним вртачама и ливадама, шумама и прекрасним видицима.
Повлен је најуочљивији и највећи масив у ланцу Ваљевских планина. Састоји се из: Малог Повлена, највишег (1347 мнв), Средњег (1301) и најнижег Великог Повлена (1271). Овај апсурд у величинама вероватно потиче из времена када се висина није могла прецизно одредити и када је Велики Повлен својом доминантном појавом уливао више респекта од свог „малог” брата. Сва три врха су поређана скоро по правој линији од северозапада ка југоистоку.
Ова питома дивљина је идеална за породице са децом и све љубитеље природе уопште. Врхови нису превисоки, простране ливаде и видиковци маме на поновни долазак. Неки делови планине су мање гостољубиви у зимском периоду, али су свакако проходни уз одговарајућу опрему и водиче. Савршенство ове лепотице употпуњују густе шуме леске, букве, граба, јавора, бајковити предели, водопади, пећине, кањони, велике, светле ливаде препуне шумских плодова, лековитог биља, стогодишње шуме, видиковци са којих је поглед чаробан.
Повлен је извориште неколико већих река: Сушице, Градца, Рогачице, Скрапежа и Трешњице, а иначе је препун брзацима, речицама, вировима, потоцима. Шетња по Повлену не би била комплетна, ако на повратку са врхова не бисте свратили и на реку Градац која извире у подножју планине и прави кривудаву клисуру, једну од најлепших за породичну шетњу и освежење после освајања врхова. Подножје планине је такође интересантно и због јединствених Таорских врела, дестинације које су некада упоређивали са Плитвичким језерима и који представљају својеврсни споменик природе. Врела избијају у селу Доњи Таор и чине их каскадни слапови богати водом. Нажалост, 80. година прошлог века вода са огромног извора преусмерена је у град Косјерић и капацитет воде је знатно смањен, лепота извора нарушена, па од некадашњих 12 воденица, које су некада све радиле на овом месту, данас можете видети две од којих једна ради, а друга је препуштена зубу времена као и све остале.
Текст и фотографије Весна Миладиновић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању