Инсект који већина људи не може очима да види, а који важи за неуништивог, неочекивано је у најмногољуднијој земљи света постао маскота покрета који из дана у дан добија све више присталица, а реч је о милионима „бубашваба“.
Све је почело после контроверзних изјава председника Врховног суда Индије Сурије Канта. Током саслушања, он је наводно упоредио незапослене младе људе који се окрећу активизму са бубашвабама и паразитима. Касније је појаснио да је говорио само о људима са „лажним и безвредним дипломама“, а не о младима уопште.
Али, до тада су се његове изјаве већ прошириле интернетом, изазвавши талас беса, шала и својеврсну сатиричну политичку побуну под називом „Народна партија бубашваба“ (CJP). То није званична политичка странка, већ онлајн колектив заснован на сатири, чији услови за чланство укључују незапосленост, лењост, хроничну зависност од интернета и „способност професионалног жаљења“.
Покрет је покренуо Абхиџит Дипке, стратег за политичке комуникације и студент Универзитета у Бостону. Он каже да је цела идеја почела као шала. Пре него што се преселио у САД, радио је са странком Аам Адми (AAP), која је настала из антикорупцијског покрета и позната је по свом снажном присуству на друштвеним мрежама.
„Мислио сам да би требало сви да се окупимо и можда покренемо платформу“, рекао је за Би-Би-Си.
Оно што је уследило било је много веће него што је очекивао. За само неколико дана, CJP је прикупио десетине хиљада пријава путем Гугл формулара, покренуо хаштаг #IјаСамБубашваба и добио подршку опозиционих политичара. Покрет се проширио и ван интернета, а млади волонтери су се појављивали на протестима обучени као бубашвабе, иронично прихватајући етикету која им је дата. Готово преко ноћи Инстаграм налог CJP-а премашио је 10 милиона пратилаца, претекавши званични налог Индијске народне партије (BJP), која на челу са премијером Нарендом Модијем влада од 2014. године и често се описује као највећа политичка странка на свету по броју чланова, око 140 милиона.
За присталице, CJP представља оно што је један назвао „дахом свежег ваздуха“ у политичкој култури коју многи сматрају превише контролисаном и непријатељском према критичарима. Критичари покрета, с друге стране, тврде да је у питању онлајн политичко позориште повезано са опозицијом. Они указују на Дипкеову претходну повезаност са AAP и верују да ово није спонтана побуна, већ пажљиво осмишљен дигитални политички пројекат.
Индија има једну од најмлађих популација на свету, са око половином од 1,4 милијарде становника млађим од 30 година. Упркос томе, формално политичко учешће младих људи остаје веома ограничено. Недавно истраживање је показало да 29 одсто младих Индијаца потпуно избегава политички ангажман, док је само 11 одсто учлањено у политичке странке. С друге стране, ту је и образовни парадокс: скоро 40 одсто школованих младих до 25 година је без посла, што је много више у односу на оне без формалног образовања, док је просечна стопа незапослености радно способног становништва старости до 29 година на нивоу целе земље 9,9 одсто.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању