Наш фељтон: Oсам векова аутокефалности српске Православне цркве

Kњига „Српска православна црква. Осам векова историје у слици и речи“, из које доносимо најзанимљивије делове, је без сумње највредније монументално и капитално дело које је изашло поводом овог ванвременски великог јубилеја-осам стотина година аутокефалности Српске православне цркве. Аутори овог првог илустрованог прегледа историје СПЦ су доц. др Борис Стојковски, др Валентина Вуковић и Срђан Ерцеган. Издавач је реномирана кућа „Data status“ из Београда, а једна од најугледнијих штампарија „Балатон“ из Новог Сада штампала је ову капиталну монографију. Књига обилује ексклузивним илустрацијама. Фотографије и слике (више од 200) потичу из већини недостпуних манастирских ризница, али и из цркава, манастира, музеја, архива и других установа и дело су Павла Марјановића и Мартина Цандира, двојице врсних уметника са фотоапаратом

Деспот Стефан Лазаревић наставио је задужбинарску политику свога оца. Најзна-чајнија и најмонументал-нија његова задужбина је манастир Манасија или Ресава, по-дигнута 1418. године. Овом величан-ственом светињом, посвећеној Светој Тројици, доминира монументално фреско-сликарство, као и Деспотова кула, односно донжон кула која је имала фортификациону улогу. Поред Манасије, у време деспота Стефана Лазаревића, подигнут је и манастир Копорин, као и Каленић. Каленић је подигао властелин деспота Стефана, протовестијар Богдан. Представља архитектонски најмонументалнији и најраскошнији споменик моравске школе. Стефанова мајка, кнегиња Ми-лица, подигла је своју задужбину, ма-настир Љубостињу, у којој се и замо-нашила под именом Евгенија. Деспот Ђурађ Бранковић обдарио је манастир Есфигмен, на Атосу, а породица Бранковић је имала блиске везе са још неким светогорским манастирима. Манастир Манасија постала је центар ресавске преписивачке школе. Пре-вођена су дела са грчког, поправљани су постојећи преводи, а књиге су и преписиване.

Наставак прочитајте у броју 3140.