Naš novi feljton: Jelena, zaboravljena srpska princeza

Jelena, kćer srpskog kralja Petra Karađorđevića i snaja Romanovih, izbegla je pre jednog veka strašnu sudbinu ruske carske porodice. Bila je milosrdni anđeo Srba u balkanskim ratovima, opremala bolnice i vidala rane na frontu, studirala medicinu, vozila auto, brinula o izbeglicama i siročićima, a, čak, postala i komandant konjičkog puka. Grčkom princu Nikoli je, zbog uskraćivanja pomoći Srbiji u Velikom ratu, umela da odbrusi: „Dinastije odlaze, ljudi ostaju!“Naš novi feljton o zaboravljenoj srpskoj princezi pripremila je Mirjana Cvekić, uloživši veliki napor da njenu sudbinu rasvetli, koristeći brojne izvore, a pre svega knjigu Galine Ševcove „Krasnie maki dlja Knjaginji“ koja je objavljena u Moskvi 2017, i još nije prevedena na srpski jezik

Uloga srpske kraljice

Princeza Jelena se dobro snalazila u ulozi kraljice. Po naravi je bila osoba koja deluje spokojno, uravnoteženo, sa mladalačkom životnom energijom i zdravim smislom za humor, osobinama koje su plenile ljude. Iako veoma mlada, bila je dorasla obavezama koje su je čekale i osvajala je lako ljude iz svoje okoline, ne samo one na dvoru, već sve sa kojima je opštila.Svakodnevno je obilazila bolnice, škole, obdaništa, domove za stare, ženska udruženja, dobrotvorne organizacije, prikupljala i sama davala priloge. Posebno se interesovala za Višu žensku školu, koja je devojkama obezbeđivala više obrazovanje. Interesovala se za rad Beogradskog univerziteta (Velika škola je 1905. prerasla u Univerzitet), a česti gosti su joj bili profesori Mika Petrović Alas, Aleksandar Belić, Sima Lozanić.Redovne sastanke je održavala sa upravnikom grada i predsednikom beogradske opštine, gde su razgovarali o poboljšanju života u glavnom gradu, o problemima sa vodovodom, elektranom, novim parkovima.Na njenu inicijativu je Kralj dogovorio sa predsednikom Društva za čuvanje narodnog zdravlja Milanom Jovanovićem Batutom da se veća pažnja posveti zdravlju dece i zdravstvenoj kontroli ugostiteljskih radnji.Pratila je oca na njegovim putovanjima, učestvovala u zabavama i kulturnim događajima. Za vreme njenih putovanja, ulogu domaćice na dvoru preuzimala je supruga Jaše Nenadovića, Kraljevog sekretara.

Balovi su počinjali „Srbijankom”

Da bi se Beograd prikazao svetu, u njemu je 1910. održan Slovenski kon-gres. Cilj Kongresa je bio ujedinjenje slovenskih naroda. Gosti su svečano dočekani, a i vrata Dvora su im bila otvorena. Tim povodom je organizovano narodno veselje kod Topčiderske crkve. Na dvoru je bio običaj da se svečano slave rođendani članova porodice. Tim povodom su, naročito u zimskim mesecima, priređivani balovi. Oni su često održavani u kafani „Kola-rac“, a Novogodišnji bal se održavao u dvoru. Balovi su počinjali uvek „Srbijankom“, a posle su se smenjivala druga kola, valceri, polke.Jelena je vodila obimnu prepisku, ko-liko joj je vreme dozvoljavalo, sa svojom bakom, crnogorskom kneginjom Milenom, i sa velikom kneginjom Milicom Nikolajevnom. U pismima je, pred Veliki post, pisala da se raduje postu, kada se ne priređuju zabave, jer je umorna od slavlja i diplomatskih prijema.

Nastavak pročitajte u broju 3147.