Naš novi feljton „Liza Majtner – velika dama atomske fizike“

Dvadeseti vek su, osim dva svetska rata, obeležila najveća ot-krića vezana za strukturu atoma. Kada su 1939. objavljeni prora-čuni do kojih su došli Liza Majtner i Oto Friš, o tome kolika energija se oslobađa prilikom nuklearne fisije, naučnicima je postalo jasno da je to otkriće epohalno. Većina njih, na čelu sa Albertom Ajnštajnom, videla je veliku opasnost od korišćenja ovog otkrića u ratne svrhe. Sedam naučnika potpisuje apel mini-stru rata SAD sa zahtevom da se bomba ne upotrebi. Jer, ako je jedna zemlja uspela da proizvede takvo oružje, uspeće i druge. Međutim, američka vojska želi celom svetu da pokaže svoju moć i 6. avgusta 1945. baca atomsku bombu na Hirošimu, a 9. avgusta na Nagasaki. Tada ime Lize Majtner dolazi na prve stranice američke štam-pe, čak je neki listovi nazivaju „majkom atomske bombe“, što je u suprotnosti sa njenom humanističkom i naučnom idejom. Na nad-grobnoj ploči Majtnerove piše: „Ovde leži fizičarka koja nikad nije izgubila humanost“. I danas, pedeset godina posle njene smr-ti, postoje nedoumice o razlozima zbog kojih nije dobila Nobelovu nagradu, ali je opšte mišljenje da joj je učinjena nepravda.

Epilog

Jednog tmurnog jesenjeg dana 1966. godine u otmenom staračkom domu u Kembridžu, sedi u fotelji krhka, sedokosa dama i prima iz ruku predstavnika Američke komisije za atomsku energiju, veoma cenjenu nagradu „Enriko Fermi“, za svoje zasluge u radu na nuklearnoj fi-siji.

Nastavak pročitajte u broju 3158.