Наш нови фељтон „Лиза Мајтнер – велика дама атомске физике“

Двадесети век су, осим два светска рата, обележила највећа от-крића везана за структуру атома. Када су 1939. објављени прора-чуни до којих су дошли Лиза Мајтнер и Ото Фриш, о томе колика енергија се ослобађа приликом нуклеарне фисије, научницима је постало јасно да је то откриће епохално. Већина њих, на челу са Албертом Ајнштајном, видела је велику опасност од коришћења овог открића у ратне сврхе. Седам научника потписује апел мини-стру рата САД са захтевом да се бомба не употреби. Јер, ако је једна земља успела да произведе такво оружје, успеће и друге. Међутим, америчка војска жели целом свету да покаже своју моћ и 6. августа 1945. баца атомску бомбу на Хирошиму, а 9. августа на Нагасаки. Тада име Лизе Мајтнер долази на прве странице америчке штам-пе, чак је неки листови називају „мајком атомске бомбе“, што је у супротности са њеном хуманистичком и научном идејом. На над-гробној плочи Мајтнерове пише: „Овде лежи физичарка која никад није изгубила хуманост“. И данас, педесет година после њене смр-ти, постоје недоумице о разлозима због којих није добила Нобелову награду, али је опште мишљење да јој је учињена неправда.

Епилог

Једног тмурног јесењег дана 1966. године у отменом старачком дому у Кембриџу, седи у фотељи крхка, седокоса дама и прима из руку представника Америчке комисије за атомску енергију, веома цењену награду „Енрико Ферми“, за своје заслуге у раду на нуклеарној фи-сији.

Наставак прочитајте у броју 3158.