Хладан јануарски дан. Главним путем у селу Доњи Адровац код Алексинца тек повремено прође неко од мештана. Због ветра и ниске температуре убрзавају корак. Негде на средини пута, с десне стране, из правца Житишта, уз саму сеоску продавницу госпођа средњих година, у дугом црном капуту, стоји готово непомично испред једног дрвета. У левој руци, помодрелој од зиме, стишће неколико свећа.
Постaјала је тако још који минут, па се три пута прекрстила, пришла дрвету, сагнула се и у метални бели тањир положила свеће. Затим се усправила, па десну руку наслонила на дрво. Онда се вратила који корак, опет умирила, па још три пута прекрстила и тек онда проговорила.
Из Ниша је, рекла нам је. Рођак који живи у овом селу причао јој је о Светој Петки која се указала на дрвету. Тада је и сазнала да је на хиљаде верника, највише оних што баш ову светицу поштују, дошло у село да јој се поклони и замоли за помоћ. Тако је и она дошла. Да упали свеће за здравље својих укућана и да се помоли за ћерку која је у браку већ десет година, али још нема деце.
Кад је изговорила тих неколико реченица, отишла је низ пут. Остало је само дрво са ликом светитељке. Али, неће Света Петка задуго да буде сама. Готово да нема дана да неко овде не сврати, а викендом, нарочито недељом, наиђе и по неколико намерника. Светици да се помоле и да је замоле мука да их реши.
Уводни део забележен је пре неколико година. Данас дрвета са ликом светице нема. Кажу мештани да је њихов комшија, извесни Тоза, баш био утучен када је једног јутра кренуо на посао и угледао невеселу слику. Законима природе није одолело ни ово стабло. Срушило се.
Но, нестало је дрво, али не и моћи светице. Мало даље, мештани и месни парох поставили су бели крст, пренели све што је стајало поред дрвета и људи поново долазе. Отац Миомир, старешина цркве из суседног села, када се светица појавила дошао је да се и сам увери у причу. Када је видео стабло, рекао је да то није лик Богородице како се прво прочуло, већ Свете Петке. Није био зачуђен зашто баш ова светица, јер се и њему раније ту једном приказао њен лик. Рекао је да зна зашто се ту Света Петка појављује. Ту је некад, сведочио је, постојала светиња посвећена њој. Одмах иза храста на којем је исцртан њен лик. И на том месту, о којем је сведочио отац Миомир, постављено је знамење. Бели крст.
Свако ко је овде био и помоћ затражио, има неку своју причу. Али је можда најинтересантнија она коју је испричала својевремено једна мештанка и која говори о томе како се појавио лик у дрвету. Она иде овако:
Дан као и сваки други улазио је у смирај. Мештани села Доњи Адровац код Алексинца приводили су крају послове планиране за тај дан. Гордана је своје обавезе раније одрадила, па је седећи поред прозора гледала како сунце одлази са хоризонта.
Приредио Огњан Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању