Naš reporter na festivalu u Kanu

Naš film „Teret“ i njegov autor Ognjen Glavonić dostojno su predstavljali Srbiju u jednom od prestižnih programa festivala, dok su najveću pažnju javnosti izazvali Džon Travolta i ekipa holivudskog spektakla „Ratovi zvezda – Solo“. Nevoljama manjina (Afroamerikanci i homoseksualci), slabijih (žene i deca), ugroženih (radnička klasa i bolesni), ali i politikom (ratovi, tiranija) bavila se većina autora čija smo dela gledali.

B ilo je lepo prisustvovati dugom aplauzu u velikoj sali kanskog hotela „Meriot“ gde je održana prva od nekoliko projekcija filma „Teret“ Ognjena Glavonića (33). Bilo je lepo i slušati još duži razgovor ekipe filma sa publikom nakon projekcije, tokom koje se u superlativima govorilo o filmu „Teret“, njegovim glumcima i režiji tog dela. Bilo je lepo i videti koliko filmski krugovi u Kanu vole i cene Glavonića, jednostavno ga oslovljavajući „Ogi“. Dao je brojne intervjue i značajno podigao cenu kinematografije Srbije kojoj je od poslednje „Zlatne palme“ u Kanu, za „Podzemlje“ Emira Kusturice, ovo tek četvrti put da se sa dugometražnim igranim filmom nađe u zvaničnom programu festivala (tu računamo i Jugoslaviju čija je Srbija naslednica). Naravno, ukoliko tu ne ubrajamo i ostale filmove nedostižnog Emira Kusturice, kao što su „Život je čudo“ (2004), „Zavet“ (2007) i „Maradona“ (2008) koji su unapred imali obezbeđeno mesto u glavnom programu ovog festivala. Ipak, nakon „Belog odela“ (1999) Lazara Ristovskog, „Običnih ljudi“ (2009) Vladimira Perišića i „Paname“ (2015) Pavla Vučkovića, film „Teret“ Ognjena Glavonića sve njih nadmašuje, jer se takmiči u programu „Petnaest dana autora“, trećem po važnosti u Kanu. Osnovan 1968. kao odgovor na studentske demonstracije u Francuskoj i svetu, ovaj program u svojoj suštini ima buntovništvo i borbu za bolji svet. Takvi su i filmovi koji se u njemu prikazuju. Takav je i „Teret“: breme koje, ni kriv ni dužan, na plećima nosi glavni junak, vozač jednog kamiona u vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije, osećaju i gledaoci. U jednom trenutku dobija ideju šta, zapravo, prevozi, zbog čega se cela akcija odigrava u teškoj konspiraciji, ali se teret iz kamiona sada preselio u njegov mozak: šta uraditi, da li sinu objasniti šta tata radi ili mu reći da tata to neće da radi, ali da više nema novca? Bez detalja iz stvarnosti i politike, kojim je obilovao njegov dokumentarac „Dubina dva“ na istu temu, „Teret“ kazuje priču o dramatičnosti jednog izbora koji se slučajno dešava na putu od Kosova i Metohije do Beograda, ali je tako poznat iz raznih vremena i različitih delova sveta. Glavonić je govorio i o širem nasleđu koje se prenosi iz generacije u generaciju, o tome koliko želimo da znamo istinu, ali bi radije da je zaboravimo i ne znamo. Bez istine lepše se živi.

Nastavak možete pročitati u broju 3095.