Велики Трновац, село у околини Бујановца, по натписима у домаћој али и европској штампи могло би да буде занимљиво за филмске приче различитог жанра, од оних о трговини дрогом, оружјем, до оних о ноћним клубовима са егзотичним плесачицама, великим коцкарима… О свему томе се навелико писало и причало, литерано надограђивало а да је од свега било мало правог зрна истине.
Косовском улицом из Бујановца ка Великом Трновцу води асфалтни пут дужине око седам километара. Успут као да се бујановачка варош повезала урбано са комшилуком овог села: бројни угоститељски објекти за прославе, стоваришта беле технике и грађевинског материјала, бензинске пумпе, занатске радње…
У центру ВеликогТрновца џамија, једна од три. На периферији села православна Црква Цара Константина и Царице Јелене. До почетка осамдесетих година прошлога века овде је било неколико српских кућа. Данас нема ниједне. Овде живе искључиво етнички Албанци. Званично их има више од 6.000 хљада, у самом селу заправо много мање.
„Беспарица, непостојање фабрика, терају младе одавде понајвише у Швајцарску и Немачку. Ми данас имамо већ трећу генерацију оних који живе и раде далеко одавде“, каже љубазни Вељај, кога срећемо у бифеу у непосредној близини џамије. Он каже да овде чува куће својих неколико рођака, који само током лета долазе на једномесечни одмор. Тада село оживи. Људи се срећу и друже. Оживе механичарске, кројачке и остале радње. Чим прође, како каже, лето – Велики Трновац постане „село чуваркућа и стараца“.
Мали број људи запослен је у Бујановцу. Млади уче у школи „Мухарем Кадрију“, која изгледа сасвим модерно, а постала је позната по бирачком месту на коме се на парламентарним изборима 2022. године гласање понављало у више наврата, а онда је мандат добио лидер Партије за демократско деловање (ПДД) Шаип Камбери, правник родом баш из овог села.
Почетком 2000. године у време етничких сукоба Албанаца из Ослободилачке војске за Бујановац, Прешево и Медвеђу (ОВПМБ) село је било по опасадом албанских екетремиста који су са КиМ овде долазили и чинили терористичке акте према припадницима полиције и војске.Терористичким војним формацијама командовао је кројач из Бујановца Ридван Ћазими познат као „Командат Леши“, који је убијен у сукобу са државним снагама безбедности 2002. године. Од тада се на његовом гробу у Великом Трновцу вијори застава Републике Албаније, а он се слави као јунак у вођењу операција у којима је страдало више од педесет припадника полиције и војске на подручју Копнене зоне безбедности (КЗБ) коју је КФОР успоставио Војно-техничким споразумом из Куманова 1999. године, када је и окончано НАТО бомбардовање Србије.
Текст и фотографије Војкан Ристић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању