Прогоњен пуне четири деценије и као фудбалер и као тренер – роковима, припремама, путовањима, мечевима од којих је сваки нови и најзначајнији, Стјепан Бобек Штеф откључао је цео свет носећи у видеоскопу својих сећања понекад само тескобну авионску кабину, самотност хотелских соба и стадионе испуњене хуком заточеника лопте. Међутим, када тренуци бивају обо- гаћени експлозијом радости метафизички уздижу асове до привременог божанства, стварају осећање моћи да се тим људима са трибина дарује нешто незаборавно. Свестан да је живео за три човека, физички и психички, да је од фудбала и у фудбалу добио све, чак и инфаркт и десетак бајпасева, Стјепан Бобек је у сваком свом животном часу био човек фасцинантне унутрашње равнотеже. Стварао је на терену велика дела и јачао корене културе фудбалске игре. Рођени Загрепчанин, вољени Београђанин и популарни Атињанин, несхватљиви гол-гетер, шахиста на терену и учитељ игре, овај грађанин света заправо је ушао у Пантеон нашег спорта.
Био је „чудо од детета“
Стјепан Бобек је рођен 3. децембра 1923. у Загребу. Забележено је да није стигао да прве кораке са фудбалском лоптом направи јурећи за крпењачом на пољанама Трња, јер је већ са дванаест и по лета постао члан загребачког ХШК Дербија и одмах постао првотимац пошто овај клуб није имао јуниорски састав. Стицајем срећних околности, пошто је славни голгетер Аугуст Лешник прешао у шампионски „Грађански“, добио је шансу да са четрнаест година буде регистрован, и 1936. заправо почиње да се пење стазама до највећих фудбалских звезда. Био је „чудо од детета“ што искусном Мађару Мартону Буковију није промакло и брзо се нашао у дресу „Грађанског” у његово време славе.
Наставак можете прочитати у броју 3085.