Шта учинити када пукне кука за вучу приколице? Или када се оштети лопатица турбине? Технички универзитет у Бечу (TU Wien) развио је заједно са компанијом „igm Robotersysteme AG“ мобилни систем који омогућава поправку металних делова. Било да је реч о индустрији, енергетици или тешким теретним возилима, када се покваре масивни и тешки метални делови, трошкови могу бити веома високи.
На Техничком универзитету у Бечу је сада развијен пионирски прототип управо за овакве случајеве. У стандардни транспортни контејнер од 20 стопа уграђен је роботски систем који омогућава наношење материјала слој по слој. Систем је додатно унапређен уградњом сензора и развојем одговарајућих алгоритама. Захваљујући томе могуће је аутоматски скенирати оштећени део, упоредити га са његовим исправним моделом и израчунати запремину материјала која недостаје. Тај материјал се затим може директно нанети помоћу система за адитивну производњу.
Жељко Шарић са TU Wien (Институт ИФТ), који је руководио овим пројектом објашњава:
„Полазна идеја била је врло једноставан сценарио: замислимо да на великом теретном возилу пукне кука за вучу приколице. Исти проблем може настати свуда где се користе велики и тешки метални делови, на пример у електранама када се оштети турбина или у великим индустријским постројењима. Како је поправити без вишедневног чекања на резервни део? Уградња нове турбине не само да изискује велике финансијске трошкове и велику потрошњу материјала, већ захтева и дуго време испоруке, током којег постројење не може да ради. Наша визија била је да направимо мобилни систем који се може транспортовати камионом и користити директно на месту квара.
Најпре се оштећена компонента аутоматски скенира како би се направио њен тродимензионални модел. „То је најзахтевнији део процеса“, истиче Шарић. „Морамо прецизно израчунати геометријску разлику, односно тродимензионалну запремину материјала коју треба додати како би део поново добио свој првобитни облик.“
Израчуната запремина материјала се затим претвара у код који робот може да користи и који садржи све путање кретања алата. Додавање материјала функционише слично као код електролучног заваривања. Жица која се топи служи и као електрода и као додатни материјал. Због јаког протока електричне струје, она се кратко време загрева на веома високу температуру. На крају жице се формира мала кап метала која пада на компоненту и тамо се стврдњава. Овај процес се одвија скоро 200 пута у секунди. Прецизним управљањем роботском руком, координисаним са кретањем жице и одговарајућим електричним параметрима, могуће је обликовати жељени тродимензионални облик тачку по тачку и слој по слој – скоро као кућни 3Д штампач, само са индустријским металима.
Приредила С. Лазаревић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању