Наши у свету: како живе Срби у Кувајту

Од 1963. успостављени су дипломатски односи између две земље, а пре четрдесет година наша фирма је тамо изградила чувене водоторњеве, који су и данас симбол Кувајта. Српски инжењери, лекари, спортски тренери и други стручњаци високо су цењени у овој заливској држави, али ресурси за економску и инвестициону повезаност нису ни из далека искоришћени

Држава Кувајт, уставна монархија, земља нафте, песка и палми, најјаче валуте и људи чија су примања међу највишима у свету, обележава ових дана национални празник, 58. годишњицу Националног дана и 28. годишњицу Дана ослобођења. То је прилика да се подсетимо да је блискоисточна краљевина једна од пионирских земаља са којима је ондашња Југославија успоставила дипло-матске односе још 1963. године. Од тада је блиска сарадња званичног Београда и Кувајт Ситија ишла узлазном линијом.

„Наслеђено пријатељство, традиција сарадње и дубоког разумевања између две земље, уважавања и помоћи у сва-ком смислу, неки су од стубова на које се ослањају и наши данашњи односи са Кувајтом,“ коментарисао је амбасадор Србије у Кувајту Владимир Кохут вашем извештачу током боравка у емирату. Он је као илустрацију српско-кувајтског пријатељства навео свој први сусрет са министром спољних послова земље домаћина Сабах Ал-Калид Ал-Сабахом. Министар је одмах истакао да су стари знанци, пошто амбасадор долази из земље чија је фирма далеке 1979. изградила кувајтске водоторњеве, који се и данас сматрају националним поносом и симболом земље.

Наставак прочитајте у броју 3135.