Њено име је Зорана Курбалија Новичић и она је научница. Воли да уочава, истражује, анализира, експериментише, а посебно воли да тумачи резултате експеримената. Осим што је научница, она је и мајка троје деце. Током живота се сусретала са радозналим погледима деце која су од ње тражила одговоре на најразличитија питања и управо то ју је инспирисало да на свако дечје питање одговори научним експериментом. Тако је настао „Научни кувар“ скуп креативних материјала, рецепата, поступака и објашњења научних феномена. Па је тако у кухињи са својом децом Зорана правила карамеле, домаћи хлеб, домаћи путер, проверавала свежину јаја, спремала чипс од кеља, спанаћа и јабука, чоколаду….
Тренутно Зорана живи на северу Европе, у Шведској. У једној успешној компанији проучава могућност раног откривања различитх болести а из игре са њеном децом у слободном времену настало је све оно што садржи њена књига „Научни кувар“ па смо јој поставили много питања о креирању овог њеног предивног и корисног експеримента.
Када сте решили да кухињу претворите у научну лабораторију и да кренете у ову необичну авантуру, са циљем истраживања научних појава са којима се можете срести у кухињи?
– Веровали или не, моје експериментисање у кухињи је почело када сам била још девојчица са једноцифреним бројем година. Тада нисам знала шта је наука, нити како се дизајнира експеримент. Мене је једноставно занимало да ли ће се догодити магија ако помешам мед и брашно, док је мешање уља са разнобојним домаћим соковима била једна од омиљених активности. Имала сам и своју верну асистенткињу, млађу сестру Драгану, која ме је религиозно пратила у свим замислима. Фрижидер је био неодољиво место за проналазак нових инспирација за нас две. У међувремену сам постала научница и фрижидер је служио својој регуларној сврси све док нисам постала мама. Тада је моје троје деце оживело слику из мог детињства, неуморно су се мазали, просипали, мућкали разне растворе и обожавали да учествују и припреми оброка. Тада сам ја, мама и научница, добила свој полигон за осликавање како свет функционише кроз мале јестиве експерименте које на крају сви заједно поједемо. Сваки наш експеримент је објашњавао неки феномен из науке или тестирао неку научну теорију, но закључак је да је сваком рецепту ипак потребно додати пар милиграма љубави да би био баш укусан. Управо ту је граница где се наука спаја са магијом.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању