Дана 9. октобра обележено jе 170 година од рођења Михајла Пупина и 100 година од када је добио Пулицерову награду за дело „Од пашњака до научењака“ и тако постао први човек са ових простора који је добио то признање.
Када је Михало Идворски Пупин посетио Србију, примио га је 19. јуна 1892. краљ Александар Обреновић, а краљев ађутант, генерал Јован Мишковић, тада је записао: „Господин Пупин, Србин из Баната, а сада професор на Колумбији… Врло је симпатична личност…“
Пупин је школовање започео у сеоској школи у Идвору, а када је отишао у Америку и постао познат и цењен, никада није заборавио своје родно место. Долазио је у посету мајци, сестрама, родбини и школским друговима кад год је могао (1883, 1884, 1886, 1892, 1902, 1919. и 1921).
У далеком свету, да би свима појаснио одакле је родом, свом имену додао је Идворски. Потписивао се: Михајло Идворски Пупин, а часопис „Популарна наука“ на врхунцу његове каријере објавио је илустрацију испод које је писало „Млади Пупин чува говеда у родном Идвору“.
Светислав Закић, директор Дома културе “Михајло Пупин”, позвао је поштоваоце Пупиновог лика и дела да дођу у Идвор и да кроз разноврсне програме и догађаје прославе ове јубилеје, наглашавајући да се већ дуги низ година у Идвору организују Октобарски сусрети у “Народном дому”, који је изграђен средствима Михајла Пупина давне 1935. године.
Аутобиографија “Од пашњака до научењака” настала је готово случајно, из низа чланака који су излазили у једном америчком часопису. Ти чланци су изазвали огромно интересовање, па су издавачи предложили да се уобличе у књигу. Прво издање је постигло невероватан успех у Америци, до 1937. објављено је чак 17 издања, а у Србији је први пут објављено 1929.
Изградња “Народног дома” у Идвору био је Пупинов последњи велики посао; прижељкивао је да то постане школа у којој ће се идворска младеж, па и старији мештани, научити како да побољшају производњу воћа и поврћа. Он је то звао ‘баштованска индустрија’. Сањао је да то буде место где ће се људи окупљати… Тражио je да се у порти цркве посаде кедрови, брестови и липе, да се ископа бунар и изгради пумпа како би се цвеће и трава заливали током летњих месеци, распитивао се за жетву и цену хране, предлагао да децу уче како да узгајају грожђе, воће и поврће, и био спреман да плаћа земљиште за башту где би ученици практично вежбали. Распитивао се да ли је вода у општинском бунару здрава и питка.
Градио је “Народни дом” до последњег дана свог живота, бринући о сваком детаљу. Скицу за ову Пупинову задужбину направио је један од најславнијих америчких архитеката, чувени Хенри Хорнбостел (Henry Hornbostel) који је дизајнирао више од 200 зграда, мостова и споменика у Сједињеним Државама. Истог архитекту je Пупин ангажовао двадесетак година раније да пројектује и његову вилу у градићу Норфолк, коју је назвао ‘Mој амерички Идвор’.
У Норфолку је имао велико имање са коњима и стоком, силос који је примао око 500 тона зелене хране а запослени (углавном Срби-Херцеговци) су обрађивали земљу.
Извор: Марина Булатовић/РТ Балкан /
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању