NIKOLINA IMA SAMO JEDNU ŽELJU
Neću da mi bude hladno

Selo Velika kod Plava u Crnoj Gori poznato je, na žalost, i kao „mali Jasenovac” jer  je krajem Drugog svetskog rata pretrpelo stravično stradanje. Za samo dva sata nemački, albanski i muslimanski vojnici zverski su ubili, zaklali, odrali i zapalili više od 400 dece, žena i staraca. Od tog se zločina selo nikada nije oporavilo, a žrtve su kanonizovane kao svete.

U Velici danas živi znatno manje ljudi nego nekada, a život im nije lak. Posetivši selo, predstavnici humanitarne organizacije Srbi za Srbe upoznali su i šestogodišnju Nikolinu Jokić. Mala, bistra, vesela, hitra i prelepa devojčica, ali sa jednom velikom mukom.

– Nikolina slabo čuje i nosi slušne aparate. Zato ne može da nauči lepo da govori. Ide na terapije, pa se nadamo da će biti bolje. Krenula je i u školu – pojašnjava njena majka Slađana.

Nikolina zaista, govori malo nerazumljivo, ali mnogo više kazuje svojim radoznalim pogledima, širokim osmesima i dečijom razdraganošću.

– Ona je naša mezimica i svojom vedrinom daje nam snagu da se borimo čak i onda kada klonemo. Nažalost, njen najstariji brat Svetislav (19), takođe, ima probleme. Išao je u školu za decu sa smetnjama u razvoju. Pored njih dvoje, imamo još Bogdana (16) i Dijanu (13) koji su, Bogu hvala, zdravi. Moji đaci zbog škole svakog dana pešače po četiri kilometra do glavnog puta gde ih kupi autobus – dodaje majka.

Porodica Jokić živi u kamenoj kući staroj skoro pola veka. Snažan zemljotres koji je pogodio njihovo područje pre par godina dodatno je oštetio ovaj, ionako neuslovan objekat.

– Kuća je, kao što se da videti, u katastrofalnom stanju. Krpimo je koliko možemo, ali pukotine su i golim okom vidljive. Od nameštaja nam je dotrajalo baš sve – uključio se u razgovor i otac Dragan.

Dragan je, nažalost, uklještio peti pršljen, pa ne može da radi ozbiljnije poslove, taman da i ima nekog posla. U takvim uslovima nije lako podizati četvoro dece.

– Trudimo se bar da obrađujemo nešto malo zemlje. Držimo i jednu kravu, konja i sedam ovaca. Veliki nam je problem i dug za struju od 1.400 evra. Od primanja imamo samo socijalnu pomoć i dečiji dodatak što iznosi nepunih 200 evra. Jedva preživljavamo, tako da nam je trenutno nezamislivo da otplatimo struju – kaže još otac.

Da su Veličani veliki ljudi, dokazuje i to je kod Jokića pred Novu godinu bila prava radna akcija. Draganova braća i komšije okupili su se da im pomognu oko saniranja zida. Ipak, neophodno je još mnogo toga da se kuća dovede u koliko-toliko funkcionalno stanje. Potrebno je zameniti krov, obaviti unutrašnje radove, postaviti novu stolariju i izolaciju, obezbediti kuhinju i kompletno pokućstvo. Značila bi pomoć i oko traktora, kosačice, uzgoja životinja…

Junakinja ove priče, Nikolina otkrila je humanitarcima da joj majka za sada radi domaće zadatke, a grickajući grisine poverila im je i svoju jedinu želju: „Neću da mi bude hladno“.

Humanitarna organizacije Srbi za Srbe planira da porodici Jokić pomogne oko sanacije kuće, nabavke pokućstva i poljoprivedne mehanizacije, za šta im potrebno preko 10.000 evra. Svi koji žele da doniraju, treba da posete njihov sajt www.srbizasrbe.org i informišu se o načinu uplate.

S. L.