Није добацио до најављених 60 одсто гласова, али са више од 2.157.000 гласова, тријумфовао свакако јесте.
Александар Вучић је себи обезбедио други председнички мандат са скоро 59 одсто гласова што је за три и по одсто више него на председничким изборима 2017. године. Мерено бројем гласова, сада је освојио 145.000 више, с тим што је пре пет година на изборе изашло око 41.500 мање бирача. У конкуренцији од осам кандидата стари-нови председник је освојио три пута више гласова од другопласираног Здравка Поноша, а скоро 66 пута више од, првог на председничкој изборној листи, а по броју освојених гласова последњег – Мише Вацића.
Да ли је бирачима било компликовано да схвате шта свака листа на парламентарним изборима заступа? Вероватно јесте. Јер, било је деветнаест листа, али политичких субјеката, много, много више. Ако је аутор овог текста добро избројао, чак 75, што странака и покрета, што синдиката и удружења грађана. Тако су се на листи „Александар Вучић“ заједно за Србију нашли представници седам странака, колико и на листи „Ајмо људи“ Бориса Тадића, док је, на пример „Нада за Србију“ – др Милош Јовановић, поред ДСС и Покрета за краљевину Србију (ПОКС) окупила и 25 удружења грађана. На малим екранима и у штампаним медијима смењивали су се углавном лидери најјачих странака са сваке листе и већина бирача се опредељивала према утиску који су на њих остављали.
На претходним парламентарним изборима 2020. на којима је излазност била за десет одсто мања, за посланичке мандате борила се чак 21 листа. Прошло их је само седам, укључујући и четири мањинске. Апсолутни победник била је листа „Александар Вучић – За нашу децу“ са скоро два милиона гласова (60,65 одсто) што је значило и 188 посланика у Народној скупштини.
Овог пута није било бојкота и у Парламент је прошло дванаест листа. Шампион је опет СНС и странке окупљене око ње, листа „Александар Вучић – Заједно можемо све“ али са 42,91 одсто од укупног броја гласова и „само“ 120 мандата.
Опозициони блок „Уједињени за победу Србије“ су вицешампиони са освојених 13,69 одсто гласова или 38 мандата.
Спортским речником казано „Ивица Дачић – премијер Србије“ је освојио бронзу, али она може да засија и златним сјајем. Његовој коалицији је успело да добије око сто хиљада гласова више него на претходним изборима. Мада је број посланичких мандата остао исти (32) коалициони капацитет се повећао. Нарочито због чињенице да је дуо Дачић-Палма подржао кандидатуру Александра Вучића за председника, а социјалисти су тај задатак на гласању и испунили.
Десно оријентисане странке или, како их често називају, патриотска десница, освојиле су укупно 35 мандата: коалиција НАДА 13, а Двери-ПОКС и Заветници по десет. Ако је ико профитирао на „путинизму“ и на „не дамо Косово и Метохију“, ове странке јесу.
У Парламент улази и зелено-лева коалиција „Морамо“ са 13 мандата. Четири мањинске листе освојиле су укупно 12 мандата, највише Савез војвођански Мађара (пет).
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању