Пресело му пријатељство са Гадафијем
Никола Саркози (65) бивши председник Француске Републике (ту дужност обављао је од маја 2007. до маја 2012.) нашао се под формалном истрагом државног тужилаштва због „злочиначког удруживања“ у вези са наводима да је прихватио финансијску подршку у председничкој кампањи од бившег либијског председника Моамера Гадафија. Тужиоци истражују наводе да је Гадафи тајно дао Саркозију 50 милиона евра за почетак председничке кампање 2007. Те тврдње је изнео један од Гадафијевих синова, Саиф ал-Ислам, још 2011, године када је 20. октобра Гадафи убијен у свом родном Сирту.
Оптужбе за учешће у злочиначкој завери дотате су онима из 2018. за „пасивну корупцију“, „прибављање користи од проневере новца из јавних фондова“, те за „незаконито финансирање кампање“.
„Формална истрага“ у Француској значи да судије имају довољно доказа да је почињен прекршај, тако да истрага може да иде напред, вероватно до суђења. Случај је привукао већу пажњу још у новембру 2016. када је француско-либански бизнисмен Зијад Такједине рекао да је током 2006. и 2007. бившем шефу Саркозијевог кабинета и директору председничке кампање Клоду Геанту, испоручио три кофера новца из Либије – за Саркозија.
У јануару је британска полиција ухапсила француског бизнисмена Александра Џухрија, на аеродрому Хитроу, у току дуготрајне истраге о осумњиченима да су учествовали у либијском финансирању Саркозијеве кампање. Портпарол лондонске Метрополитен полиције потврдио је да је хапшење Џухрија извршено под европском потерницом за превару и прање новца.
Саркози је све оптужбе одбијао. Одговарајући на најновије, на својој Фејсбук страници је написао да је „запањен“, називајући их последњим кораком „на дугачком списку неправде“.
Бивши француски председник је имао комплексне односе са Гадафијем. Убрзо пошто је изабран за председника, позвао је либијског лидера у Париз, у званичну посету, и дочекао га са највишим почастима, што је тада оцењено као контроверзна одлука. Али, убрзо је Саркози истурио Француску у први ешалон НАТО напада на оружане снаге одане Гадафију, што је помогло побуњеницима да свргну пуковников режим 2011.
Истрага о либијским парама је само једна од неколико које се воде против некадашњег шефа француске државе, откако је изгубио место у тој фотељи. Пре две године одбијена је Саркозијева жалба на одлуку тужилаштва да му се суди због оптужби за незаконито финансирање кампање у случају познатом као „афера Пигмалион“. У центру тог скандала су биле тврдње да је тадашња Саркозивена партија УМП, данашња Републиканска, договорила са пријатељском ПР компанијом да сакрије стварне трошкове његове председничке кампање 2012. године. Француска има законски лимит на трошкове кампање, а наводно је фирма „Пигмалион“, фактурисала трошкове на УМП, а не на вођење кампање, омогућујући тако Саркозију да потрши двоструко већу суму новца од дозвољене. Странка је наводно од ове ПР агенције тражила да направи лажне рачуне како би прикрила огромне трошкове за, испоставило се, неуспелу кампању 2012, када је на изборима победио Франсоа Оланд.
Пише Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању