Nema mira za Sarkozija

Preselo mu prijateljstvo sa Gadafijem

Nikola Sarkozi (65) bivši predsednik Francuske Republike (tu dužnost obavljao je od maja 2007. do maja 2012.) našao se pod formalnom istragom državnog tužilaštva zbog „zločinačkog udruživanja“ u vezi sa navodima da je prihvatio finansijsku podršku u predsedničkoj kampanji od bivšeg libijskog predsednika Moamera Gadafija. Tužioci istražuju navode da je Gadafi tajno dao Sarkoziju 50 miliona evra za početak predsedničke kampanje 2007. Te tvrdnje je izneo jedan od Gadafijevih sinova, Saif al-Islam, još 2011, godine kada je 20. oktobra Gadafi ubijen u svom rodnom Sirtu.

Optužbe za učešće u zločinačkoj zaveri dotate su onima iz 2018. za „pasivnu korupciju“, „pribavljanje koristi od pronevere novca iz javnih fondova“, te za „nezakonito finansiranje kampanje“.

Formalna istraga“ u Francuskoj znači da sudije imaju dovoljno dokaza da je počinjen prekršaj, tako da istraga može da ide napred, verovatno do suđenja. Slučaj je privukao veću pažnju još u novembru 2016. kada je francusko-libanski biznismen Zijad Takjedine rekao da je tokom 2006. i 2007. bivšem šefu Sarkozijevog kabineta i direktoru predsedničke kampanje Klodu Geantu, isporučio tri kofera novca iz Libije – za Sarkozija.

U januaru je britanska policija uhapsila francuskog biznismena Aleksandra Džuhrija, na aerodromu Hitrou, u toku dugotrajne istrage o osumnjičenima da su učestvovali u libijskom finansiranju Sarkozijeve kampanje. Portparol londonske Metropoliten policije potvrdio je da je hapšenje Džuhrija izvršeno pod evropskom poternicom za prevaru i pranje novca.

Sarkozi je sve optužbe odbijao. Odgovarajući na najnovije, na svojoj Fejsbuk stranici je napisao da je „zapanjen“, nazivajući ih poslednjim korakom „na dugačkom spisku nepravde“.

Bivši francuski predsednik je imao kompleksne odnose sa Gadafijem. Ubrzo pošto je izabran za predsednika, pozvao je libijskog lidera u Pariz, u zvaničnu posetu, i dočekao ga sa najvišim počastima, što je tada ocenjeno kao kontroverzna odluka. Ali, ubrzo je Sarkozi isturio Francusku u prvi ešalon NATO napada na oružane snage odane Gadafiju, što je pomoglo pobunjenicima da svrgnu pukovnikov režim 2011.

Istraga o libijskim parama je samo jedna od nekoliko koje se vode protiv nekadašnjeg šefa francuske države, otkako je izgubio mesto u toj fotelji. Pre dve godine odbijena je Sarkozijeva žalba na odluku tužilaštva da mu se sudi zbog optužbi za nezakonito finansiranje kampanje u slučaju poznatom kao „afera Pigmalion“. U centru tog skandala su bile tvrdnje da je tadašnja Sarkozivena partija UMP, današnja Republikanska, dogovorila sa prijateljskom PR kompanijom da sakrije stvarne troškove njegove predsedničke kampanje 2012. godine. Francuska ima zakonski limit na troškove kampanje, a navodno je firma „Pigmalion“, fakturisala troškove na UMP, a ne na vođenje kampanje, omogućujući tako Sarkoziju da potrši dvostruko veću sumu novca od dozvoljene. Stranka je navodno od ove PR agencije tražila da napravi lažne račune kako bi prikrila ogromne troškove za, ispostavilo se, neuspelu kampanju 2012, kada je na izborima pobedio Fransoa Oland.

Piše Milica Stamatović

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju