УНМИК И КФОР 22 ГОДИНЕ НА КиМ
Нема ни сигурности, ни слободе

Пре неколико дана, тачније 12. јуна, навршиле су се 22 године од почетка доласка међународне војне и цивилне УН мисијe, оличене у Кфору и Унмику на Косову и Метохији. Ни после толико година Срби овде немају  безбедност и слободу кретања док им је имовина и даље  даноноћно на удару Албанаца. Повратак протераних тек је симболично остварен.

Војно-технички споразум, потписан 9. јуна 1999, на војном аеродрому код Куманова, у Македонији, означио је и крај НАТО бомбардовања СР Југославије. Споразумом су прекинути ваздушни удари НАТО на СРЈ, а дан касније, у Њујорку, усвојена је Резолуција 1244 у Савету безбедности ОУН, на  4011. састанку овог тела. Резолуцијом од 10. јуна је загарантован суверенитет и територијални интегритет Србије (СРЈ), а за покрајину КиМ је предвиђена „широка аутономија“ у оквиру Србије.

Два дана касније, 12. јуна, Кфор је, на темељу Резолуције 1244 Савета безбедности УН, почео да стиже на Косово са 44.000 војника из 39 држава света. У току 2007. тај број је смањен на 16.000, а данас је присутно око три и по хиљаде војника из 27 земаља.

Са доласком Кфора на Косово је током 1999, 2001. и 2002. године  стигло и 10.000 УН полицајаца из 53 земље света и невероватних, око 10.000 административних и других УН радника, распоређених у свих тадашњих 30 општина Косова и Метохије, што је било око 65.000 пристиглих странаца из више од 100 земаља света, за само пар месеци.

Зона одговорности Кфора била је подељена на пет региона: Север – под управом Француза, Исток – под командом САД, Југ– под заповедништвом Немачке, Запад– под управом Италије и Центар којим командује Велика Британија. Сада су одговорности подељене у два сектора, који се зову Исток и Запад.

Од доласка Кфора до данас страдало је у разним несрећама чак 213 војника из овог састава.

Страх, одсуство слободе кретања, напади и пљачке, економска бесперспективност, укочили су повратак Срба на КиМ. Од близу 250.000 протераних вратило се само 1,9 одсто или тек око 3.800 расељених Срба у педесетак места – највише у Метохији, у општинама Клина и Исток.

Са доласком Кфора није дошла никаква сигурност, већ је са доласком међународне војне и цивилне мисије почело највеће насилно протеривање Срба из јужне српске покрајине. Срби су у току 1999. и марта 2004. године протерани из равно 314 места са Косова и Метохије. У многим градовима Срби данас живе у симболичном броју.

 

Текст и фотографије Зоран Влашковић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању