Немачка Влада ће скоро 890 милиона долара одвојити на услуге кућне неге преживелих логораша и жртава Холокауста, што је све важнији аспект напора за репарацију, јер број откривених жртава и даље расте, без обзира што су све старији, скоро 80 година након завршетка Другог светског рата.
Исплате произилазе из годишњих преговора између немачког савезног Министарства финансија и Конференције о јеврејским материјалним захтевима против Немачке (Claims Conference), организације која представља особе које су преживеле Холокауст. Средства су намењена да помогну овим особама да живе достојанствено, деценијама након што су били прогоњени и изгубили најмилије и имовину. „Сваке године ови преговори постају све критичнији како ова последња генерација преживелих жртава Холокауста стари и што се њихове потребе повећавају“, рекао је Грег Шнајдер, извршни потпредседник Claims Conference-а, у саопштењу за медије о новом споразуму.
Од септембра 2022. па до данас, процењује се да има око 280 хиљада преживелих из Холокауста. Новац намењен њима за 2024. укључује 535 милиона долара директних давања, у распону од месечних пензија до једнократне годишње исплате. Износи реституције нагло су порасли од 2015. године, када је годишњи пакет процењен на око 510 милиона евра, напомиње немачка Влада.
Део разлога за недавно повећање лежи у пандемији. Од када је ковид 19 почео да се шири, Немачка је исплаћивала једнократне годишње накнаде за тешкоће преживелима који испуњавају услове. Планирано је да се исплате у оквиру тог пакета обуставе у децембру, али је Влада пристала да програм настави најмање до 2027. године.
„Преживели који примају исплате углавном укључују Јевреје из бившег Совјетског Савеза који нису били у логорима или гетима и немају право на пензионе програме“, наводи се у извештају Claims Conference-а. Ови преживели везују се за злочине Ајнзацгрупе. То су биле специјалне нацистичке јединице које су оперисале на запоседнутим територијама и чија је улога била да тероришу месно становништво, да ликвидирају нежељене људе, да прогоне по расној основи и одстране потенцијалну политичку опозицију. Административно, биле су потчињене главној управи сигурности Трећег рајха у Берлину под вођством Рајнхарда Хајдриха, а касније Ернста Калтенбрунера. Више од милион Јевреја су убиле ове јединице, које су углавном деловале тако што су пуцали на стотине и хиљаде њих истовремено, и мртва тела бацали у претходно ископане масовне гробнице. Већина починилаца нацистичких ратних злочина никада није оптужена за ово.
Некадашња западнонемачка Централна канцеларија тужилаштва за нацистичке ратне злочинце оптужила је само око стотину бивших припадника Ајнзацгрупе. Како је време пролазило постајало је све теже да се подигну оптужнице; сведоци су постајали све старији и све мање способни да корисно сведоче. Финансирање суђења није било адекватно, а владе Аустрије и Немачке нису биле превише заинтересоване да процесуирају ратне злочине, желећи да забораве нацистичку прошлост.
„Могућност да се осигурају директне исплате преживелима, поред проширења услуга социјалне заштите је од суштинског значаја за осигуравање свакога ко је преживео Холокауст. Тачније, сви морају да буду збринути онолико дуго колико је то потребно и да им се решавају сваке индивидуалне потребе“, додао је Шнајдер. Проширујући исплате преживелима, немачка Влада признаје да са овим проблемом и даље дубоко саосећа, и емоционално и финансијски. Иако су симболичне, ове исплате обезбеђују новчану помоћ многим остарелим Јеврејима широм света.
Са завршетком Другог светског рата пре скоро осам деценија, сви преживели од Холокауста су старији људи, а многи пате од бројних здравствених проблема јер су били лишени правилне исхране када су били млади или деца.
Пише Никола Тодорић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању