Вожња возићем, спуштање тобоганима, подземни прелазак границе,мултимедијалне инсталације, пловидба подземним језером…Да ли би Вас то икада асоцирало на – рудник соли?Вероватно не, уколико нисте били у Аустрији, у Халајну, код Салцбурга…
Сам Моцартов родни град Салцбург, као и цела регија у којој се налази – Салцкамергут, своје називе дугују управо соли (salz – со).Разлог томе су огромне наслаге соли којима је богата околина Салцбурга и чијој обилатој експлоатацији град и сама регија дугују свој просперитет и раскош. Зато се слободно може рећи да су налазишта соли у околини Салцбурга његова својеврсна ризница. Откуда уопште толика со у Аустрији? Пре отприлике 250 милиона година тектонски поремећаји преобликовали су тадашњи изглед океана и копна, при чему су велике количине соли остале заробљене у данашњим алпским налазиштима, где су се таложиле хиљадама наредних година. Ово подземно благо најпре су открили Келти којима је со служила пре свега за конзервирање хране. Прва ископавања започели су још око 5.000 година п.н.е., а прва организована експлоатација везује се за 800-400 година п.н.е у бронзано доба, када су само својим рукама и уз помоћ дрве Реплика келтског села, када је овде и започета експлоатација соли них и бронзаних алатки, древни Келти у потрази за драгоценом сољу успели да ископају чак 300 метара тунела у унутрашњост планине. Данас рудник у Халајну није више активан у експлоатацији соли иако је то био све од каменог доба до јула 1989. Али, од 1994. као музеј и те како је активан за посетиоце који су жељни путовања у прошлост, забаве, сазнања, а све уз приличну дозу авантуре…
Наставак прочитајте у броју 3142.