Редак значи вредан
НЕУРОЕНДОКРИНИ ТУМОРИ

Долазак имунотерапије као најсавременијег облика лечења, који ће у Србији постати доступан за један од неуроендокриних тумора, карцином Меркелових ћелија, најављен је на је на отварању изложбе фотографија „Редак значи вредан“, којoм је обележен Светски дан неуроендокриних тумора.

„Приказом исечка свакодневног живота пацијената из Србије, желимо да истакнемо у први план човека, а не болест. Пацијенти са неуроендокриним туморима уз рано откривање и правилно лечење могу дуго да живе и да буду радно способни. Нажалост, код чак половине ових пацијената, рак се открије тек у поодмаклом стадијуму, са већ постојећим метастазама“, изјавила је Горјана Ајзенберг, председница Удружења пацијената са ретким туморима (УПРТ).

„Попут шахисте, рак подешава наш ендокрини систем у своју корист, искоришћава слабе тачке и неселективно је немилосрдан. Истраживања која се спроводе са циљем унапређења терапије рака су интелектуални изазов сличан игрању шаха, у којима се предвиђа како и када ће рак реаговати, и размишља се увек два корака унапред“, изјавила је др Валентина Елезовић, из Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, Универзитетског клиничког центра Србије (УКЦС).

Ова веома важна изложба је трајала пет дана средином новембра и приказала је свакодневни живот десет пацијената из Србије којима је дијагностикована ова врста тумора, са циљем да скрене пажњу јавности на потребу да се пацијенти боље дијагностикују, лакше проналазе, да буду праћени и да добијају адекватну терапију.

Имунотерапија је најсавременија терапија за лечење метастатских облика карцинома за коју су научници добили Нобелову награду, и она је променила животе пацијената оболелих од меланома и карцинома. У Србији, имунотерапија долази и за ретки неуроендокрини канцер Меркелових ћелија (Merkel Cell Carcinoma MCC), и потребно је омогућити је свима којима је неопходна. Доласком имунотерапије, сигурно ће се променити многи животи.

Неуроендокрини тумори чине 0,5 одсто свих новодијагностикованих малигних тумора. Пацијенти са НЕТ уз рано откривање и правилно лечење могу дуго да живе и да буду радно способни. Нажалост, половина случајева бива откривено тек у поодмаклом стадијуму, са већ постојећим метастазама. Будући да се НЕТ споро развијају и да дају атипичне симптоме, тешко  се откривају јер лекари нису склони да на њих посумљају. То је разлог зашто од настанка болести до постављања дијагнозе и започињања лечења може проћи и више година.

 

Приредила Б. Ковачевић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању