Поводом Светког дана оболелих од поремећаја аутистчног спектра организована је трибина у београдској општини „Палилула“. О раном препознавању болести, дијагнози, треапијама и подршци која је потребна тој деци, младима и њиховим родитељима, говорили су: Гордана Зечевић, мастер логопед – сурдоаудиолог „Логопедиште“ у Новом Београду, др Душко Ступар дечји психијатар из Клинике за неурологију и психијатрију за децу и омладину у Београду, Ивана Ковачевић Гагић мастер дефектолог – олигофренолог и гелштат психотерапеут под супервизијом оснивач Дефектолошко психолошког центра „Когнипрактис“ у Новом Београду, др Смиља Праћер неуробиолог из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у Београду и Невена Петровић Јојић председник УО Савеза удружења Србије за помоћ особама са аутизмом.
Др Ступар је навео да је опште прихваћена статистика да једно од 100 деце има поремећај из спектра аутизма по СЗО и ЕУ, али и да постоји тенденција раста те болести за коју се још увек не може утврдити тачан узрок.
Затим је Ивана Ковачевић Гагић, рекла да би требало подржати родитеље када посумњају да са њиховим дететом нешто није у реду, јер болест некада није лако препознати.
– Родитељи обично први контакт остварују са педијатром и дефектологом, али често нису довољно подржани ни у породици ни кроз кроз систем. Због тога се изгуби драгоцено време, а сваке године преко 60.000 деце узраста до шест година, има потребу за подршком у смислу раних интервенција. Истраживања су показала да 70 одсто деце са развојним потешкоћама, уколико крену на време да се адекватно стимулишу, може да превазиђе велики број потешкоћа, а међу њима има и 20 одсто оних којима је потребна дуготрајна подршка.
Одсуство социјалне интеракције као један од првих симптома може да се примети у најранијем узрасту, а код неуроразвојних поремећаја је управо најважнији социјални контакт који може да буде различит.
– Има много разлика у реакцијама детета у односу на родитеља и стручњака, а нарочито у односу на вршњаке. Поред симптома одсуства говора код деце са поремећајима из спектра аутизма касније се јављаја и непознавање своје телесне шеме и покрета кроз простор, односно интроспекција – истакла је Ковачевић Гагић. – Примећено је да не препознају када су гладна и жедна или када им је топло, јер код те деце не долази до покретања размишљања шта њима треба, а са психотерпијског аспекта је то срж онога што је важно да науче.
Ивана Ковачевић је напоменула да искуства показују да везе међу установама нису добро координисане, да се дуго чека на заказивање неких прегледа унутар Домова Здравља, или установа које се баве поремећајима из спектра аутизма попут Клинике за дечју неурологију, Завода „Цветко Брајовић“ и „Палмотићеве“, због чега се губи драгоцено време:
– Неопходно је да се дете од педијатра упути код дечјег неуролога и психијатра, на ОРЛ преглед и аудиолошку обраду, али се дешава да тај преглед нема допуну аудиолошке обраде. Често се чека по шест месеци или годину дана, а веома је важано да аудиолози утврде каква је проводљивост звука јер родитељи обично посумњају да дете можда не чује, али узрок може да буде и накупљање секрета што се такође одражава на дететову пажњу. Поред тога, потребани су и прегледи физијатра, психолога, дефектолога, логопеда и офталмолога, као и саветовања и обука родитеља деце са потешкоћама у развоју, али и да им се омогући помоћ за подршку, јер се дешава да родитељи не знају да имају прво на то.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању