Последице бомбардовања
Дан уочи напада, тог топлог и ведрог 23. марта, мало ко је заиста веровао да ће НАТО остварити своје претње и бомбардовати једну европску земљу – Савезну републику Југославију. Слушали смо вести, забринуто одмахивали главом, делили заједничке страхове, али, у дубини душе се надали да ће у последњем тренутку „господари рата“ ипак одустати. Ипак, 24. марта послеподне многе су мајке похитале по своју децу у вртиће и школе, са зебњом да ће можда ипак бомбардери полетити из Авиана, макар само да би застрашили беспомоћан народ. А онда, у 20. часова увече, заглушујући звук сирена запарао је злокобну тишину, која је до тада покривала Београд и многе друге градове широм земље. Негде су, пре сирена, затутњали авиони високо на небу… Целу ноћ бомбардери су претећи летели изнад приградских београдских насеља, уносећи страх, бес, беспомоћност, панику. У почетку, гађани су „стратешки“ циљеви, али онда, како је време одмицало, схватили смо да НАТО алијанса све чешће циља и погађа цивилне објекте: болнице, приватне куће, мостове… Током 78 дана и ноћи у укупно тридесет хиљада ваздушних налета испаљено је педесет хиљада разорних пројектила. Страдало је 2.500 људи, од тога пет стотина цивила и 79 деце. Рањено је 12.500 становника, тешко је разорена инфраструктура, привреда, школе, здравствени центри, споменици културе, медијске куће.
Наставак можете прочитати у броју 3086.