Није лако бити контролор

Баново брдо, ледено јутро рећег божићног дана. На станици „Кијевска“ гужва, људи цупкају од зиме. Аутобуси долазе и одлазе, две жене стоје и причају, пребирају нешто по торбама, чекају, гледају у који да уђу. Погледом се договарају, крећу у тридесетседмицу. – Добро јутро, контрола у ауботусу, припремите ваше карте за преглед – мирним, сталоженим гласом, изговара контролорка „БусПлуса“ Јованка Стан- овић. Још се поштено није ни окренула ни извадила апарат за проверу, а на врата се сјати десетак путника. Сви су се одједном „сетили“ да излазе на следећој станици. Они који су остали, лењо, још век успавани, што од празника, што од зиме, пипају по џеповима, траже, ваде карте. Показавши, мрзовољно их враћају у новчанике, неки и не погле- авши у жену која им карту проверава. Јованка и колегиница Светлана Коковић већ су навикле на такве ситуације. Не обраћају пажњу, кажу свако је окупиран својом бригом, а оне се труде да буду што љубазније и да схвате то као посао, да нико нема ништа против њих лично, већ против њиховог занимања „кон- ролора“.

Наставак прочитајте у броју 3129.