До сада смо у више наврата писали о невероватном скоку цене злата од 70 одсто у 2025. години. Међутим, један други племенити метал, поскупео је још више. Цена сребра је у протеклих дванаест месеци скочила за више од 250 одсто, са око 30 на више од 100 долара по унци, што га сврстава међу имовину са најснажнијим растом. Иако овакав скок на први поглед делује као последица краткорочног тржишног кретања, аналитичари указују да је реч о много дубљем и дугорочнијем процесу – вишегодишњој неравнотежи између понуде и тражње.
Глобално тржиште сребра већ пету годину заредом бележи дефицит, који се процењује на око 820 милиона унци. Истовремено, рударска производња расте тек око један одсто годишње, недовољно да одговори на све већу потражњу. То ограничава могућност брзог повећања производње, упркос високим ценама, што учвршћује дугорочни дефицит на тржишту.
Додатни изазов на страни понуде представља чињеница да се више од 70 одсто светске производње сребра добија као споредни производ при експлоатацији других метала, попут бакра, цинка или злата.
Ограничена понуда и растућа индустријска потражња за сребром подстичу раст цене на дужи рок. Укупна вредност глобалног сребра износи око 200 милијарди долара, што га чини значајним сегментом за инвеститоре, све више и у Србији.
Према речима Георги Христова из “Tavex zlato&srebro“, за разлику од претходних периода, актуелни раст цена не ослања се доминантно на шпекулације на инвестиционом тржишту, већ на реалну, мерљиву потрошњу у индустрији. Он истиче да потражња за сребром нарочито расте у секторима соларне енергетике, електричних возила, високе технологије и инфраструктуре за вештачку интелигенцију.
“Сребро је најбољи познати електрични проводник, због чега је у великом броју ових примена тешко заменљиво без губитка ефикасности”, каже Христов и додаје да индустријска тражња данас чини више од половине укупне потрошње сребра на глобалном нивоу.
„Соларни сектор, електрична мобилност и убрзано ширење вештачке интелигенције захтевају све веће количине високо проводних и поузданих материјала. То чини сребро металом чија се вредност не заснива искључиво на финансијским очекивањима, већ и на стварној, индустријској тражњи. За разлику од злата, које је пре свега монетарни метал, сребро се све више афирмише као стратешки индустријски ресурс са снажном инвестиционом димензијом”, каже Христов додајући да се као резултат тога, сребро поставило као кључни метал савремене економије.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању