Од ледених беванди и сорбета, до најфинијих кремастих укуса чоколаде, лешника или сезонског воћа, сладолед је вековима важио за дезерт намењен елити
Да ли сте се некада запитали, када је сладолед заправо постао доступан свима, и којем ниједно дете, а ни велики број одраслих не може лако да одоли? Вероватно вам се чини да су ову некада скупоцену посластицу, одувек конзумирале и широке народне масе. Данас његова популарност готово да није заобишла ни једну земљу на свету, а они који су од њега направили уметност, италијански маестри, учинили су да овај производ почетком 20. века постане приступачан свима.
Напитак древних Месопотамаца
Претече сладоледа датирају вековима пре Христа. Још у време старе Месопотамије, у древном граду Мари, за краљевском трпезом, и то у изузетним приликама, током религијских церемонија или банкета, служиле су се расхлађене беванде, за које се снег и лед специјално доносио са врхова далеких планина.
Овај освежавајући напитак преносио се међу народима и империјама, па док су Арапи усавршавали вековима технику прављења схрба, тј. сирупа на бази шећера и зачина који се служио леден или топао, стари Римљани су за потребе прављења сорбета, израдили посебну цедиљку такозвану „colij nivarum“ направљену од злата или сребра како би што боље исфилтрирали снег који се користио за прављење сорбета.
Ренесанса и демократизација
Сорбет је вековима остао омиљени дезерт на краљевским трпезама, а када је у 16.веку у модерној Фиренци, на двору породице Медичи, тада познати архитекта Бернардо Буонталенти, у сорбет додао млеко и јаја, настаје нова посластица – сладолед за којим ће европска буржоазија полудети. Управо су Катарина де Медичи и њен асистент, познати алхемичар и астролог Косимо Руђери, били иницијатори развоја италијанске ренесансе у другим градовима Европе, па тако заједно са ренесансом, сладолед се сели у Париз.
Са доласком фјорентинске ренесансе у Париз, у овај град стиже и Сицлијанац Frančesko Prokopio dei Colteli и 1686. године отвара први кафе бар, такозвани „caffè Procope“ који и дан данас постоји, а у којем се служио први сладолед у Паризу. Сладолед се убрзо почео ширити Европом, а његову модерну историју бележи и крај 18. века када још један италијан, Филипо Лензи отвара прву сладолеџиницу у Америци.
Наставак можете прочитати у броју 3107.