ВЕК ПОСТОЈАЊА АП „БРАНКО КРСМАНОВИЋ”
Њихов златни траг

Мало је у свету, а неки тврде и да их нема, академских позоришта са овако дугом традицијом какву има Академско позориште „Бранко Крсмановић” из Београда. Ову годину, стоту од оснивања, прогласили су годином великог јубилеја током које ће разним манифестацијама да обележе век постојања. Започели су је 27. марта 2022. у Атељеу 212 најавом промоције књиге „Наш златни траг“ чији су аутори Мирко Тодоровић Ера и Мирослав Маринковић. Лектор и коректор је Милка Богић, а издавачи Атеље 212 и „Алтра Софија”. Фешту је поздравио управник Атељеа 212, Новица Антић, као домаћин. О овом најстаријем студентском позоришту у Европи беседио је најстарији ветеран Милан Седлар. У име Сабора ветерана, говорила је Ана Зоговић, која је истог дана и промовисала своју прву књигу песама „Тишина“. На скупу у Атељеу 212 речено је и да ће званична промоција књиге „Наш златни траг“  бити одржана на Дан Позоришта, 19. септембра.

Дакле, било је то давно. Пре једног века. Група  студената Београдског универзитета је 1922. године, 19. септембра, у башти хотела „Москва” основала Академско позориште. Потписници оснивачког акта били су Божидар Ковачевић и први управник позоришта Александар Јанковић. Оснивач је Београдски универзитет.

Позориште предвођено Матом Милошевићем, Миланом Дединцом и Јуријем Ракитином од самог  почетка било је авангардно и окренуто новим писцима и модерном театарском изразу. На предлог тадашњег министра просвете краљ Александар Карађорђевић је Позориште 1932. године одликовао орденом Светог Саве четвртог степена. По завршетку Другог светског рата  позориште делује у оквиру АКУД-а „Бранко Крсмановић“. Тада Соја Јовановић наставља са радом који није прекидан ни за време окупације.

Успон Позоришта везан је за име редитеља Мирослава Беловића, који као дугогодишњи уметнички руководилац, писац и редитељ, делује готово две деценије. У то време веома успешно су деловали млади писци: Александар Обреновић, Јован Ћирилов и Раша Попов, а са њима и редитељи – Боро Драшковић, Огњенка Милићевић, Стево Жигон, Бода Марковић, Душан Макавејев и многи други. Сада је Позориште члан IUTA, Светске организације студентских позоришта, и сматра се најстаријим активним студентским позориштем у Европи, а по многима и у свету.

 

Пише Мирко Тодоровић Ера

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању