Процес пресељења становника Њу Орлеанса требало би да почне одмах јер је град достигао „тачку без повратка“ због климатских промена, услед чега ће га океан окружити у року од неколико деценија, закључује се у новој студији у часопису „Nature Sustainability“.
Константни пораст нивоа мора и неконтролисана ерозија мочвара у јужној Луизијани прогутаће шире подручје Њу Орлеанса у року од неколико генерација, а научни рад процењује да би се град „могао да нађе окружен Мексичким заливом пре краја овог века“.
Ниски јужни део Луизијане суочава се са вишеструким претњама: порастом нивоа мора изазваним глобалним загревањем, све снажнијим ураганима који су такође последица климатске кризе и постепеним слегањем обале, коју је испресецала нафтна и гасна индустрија, пише „Гардијан“.
Јужна Луизијана се суочава са порастом нивоа мора од три до седам метара и губитком три четвртине преосталих приобалних мочвара, што узрокује „померање обале и до 100 километара у унутрашњост“, остављајући Њу Орлеанс и Батон Руж изолованим. То кажу подаци до којих су научници дошли упоређујући данашње глобалне температуре са периодом сличне врућине пре 125.000 година. Такав сценарио чини регион „физички најрањивијом приобалном зоном на свету“, кажу истраживачи, и захтевају хитну акцију како би се припремио глатки прелаз за око 360.000 становника Њу Орлеанса на безбедније тло.
Луизијана је већ забележила пад броја становника последњих година, а тај тренд ће се убрзати на некоординисан начин уколико се не предузму мере за решавање претњи по њен највећи град и околне заједнице. „Иако би ублажавање климатских промена требало да остане први корак у спречавању најгорих исхода, приобална Луизијана је очигледно већ прешла тачку без повратка“, додаје се у раду.
Милијарде долара су потрошене на учвршћивање Њу Орлеанса огромном мрежом насипа, брана и пумпи изграђених након разорног урагана Катрина 2005. године, када је погинуло око две хиљаде људи, а материјална штета процењена на више од 161 милијарде долара. Али растуће претње значе да насипи, који већ захтевају значајне надоградње, неће моћи да спасу град на дужи рок.
„Чак и ако бисте данас зауставили климатске промене, дани Њу Орлеанса су одбројани. Биће окружен отвореном водом, а град не можете одржати испод нивоа мора. Ниједан новац не може то да уради“, каже Џеси Кинан, стручњак за прилагођавање климатским променама на Универзитету Тулејн у Њу Орлеансу и један од пет коаутора рада.
Градски, државни и савезни лидери требало би да почну да раде на координисаној подршци људима који се исељавају из региона Њу Орлеанса, почевши од најрањивијих заједница, додаје Кинан.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању