Не може да се каже да су номинације за предстојећу 95. по реду награду Оскар било кога изненадиле, нарочито након додељених „Златних глобуса“ који су били добар путоказ како ће се ствари дешавати приликом гласања и у Америчкој академији за филмску уметност и науку. Добро је што има десет наслова у категорији оних што се такмиче за најбољи филм, али се чини да је баш та категорија вештачки проширена са пет номинација пре неколико година само да би се угурали и холивудски акциони хитови који су раније ретко имали прилику да на овај начин буду вредновани.
Чини се да је највеће такво изненађење филм „Све у исто време“ чија премијера се код нас очекује на Фесту. Реч је о бајковитој, фантастичној екстраваганци чију радњу је тешко препричати, али је толико одушевила критичаре у Америци да је невероватно колико признања и похвала сакупља од како је почела свој пут у биоскопима.
Не само да има највећи број номинација од свих филмова ове године (11), већ је у многим категоријама „први пут у историји“. Овај филм је означио тренутак када су глумци из Малезије (Мишел Јео), Вијетнама (Ке Хју Кван) и Тајланда (Хонг Чау) номиновани за Оскара, сви троје, наравно, из филма „Све у исто време“.
Тај чудесни свеазијски (слободно се може тако рећи) филм ушао је у трку за Оскара са чак четири глумца, баш као и ирски „Духови острва“ Мартина Мекдоне. Све те номинације јесу заслужене, мада је штета да пажња чланова Академије није била више усмерена и на друге филмове и улоге, можда би листа са номинацијама изгледала занимљивије.
Очи многих упрте су у холивудског ветерана Стивена Спилберга (76) који је у друштву одабраних овог пута са делимично аутобиографским делом „Фабелманови“ који је аутору донео још седам номинација што га ставља на прво место у историји по броју номинација, у разним категоријама. Има их 146 у досадашњој каријери. Иза њега је легендарни Вилијам Вајлер са 125.
Ове године присуствујемо и томе да се у најужем избору за најбољи филм први пут нашло остварење на немачком језику које је истовремено и међу кандидатима за најбољи филм ван енглеског говорног подручја. Реч је о ратној драми „Све је мирно на западном фронту“, четвртој по реду екранизацији чувеног романа Ериха Марије Ремарка чија се радња дешава на бојишту Првог светског рата. Истовремено, ово је тек трећи пут да је нова верзија неког филма у трци за Оскара као најбољи филм, након што је оригинал већ добио добио награду у тој категорији. То се догодило са делима попут „Побуне на броду Баунти“ и „Прича са Западне стране“.
Пише С. Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању