Протести у Казахстану почели су изласком на улице великих група углавном мирних демонстраната на југозападу земље, а потом и у најмногољуднијем и некадашњем главном граду Алмати, на југу. Демонстрирало се против укидања контроле цена плина који многи у тим крајевима користе као гориво за своје аутомобиле.
Иако су протести против Токајеве Владе почели мирно, брзо су преиначени, посебно у Алматију. Према казахстанским званичницима, терористи и организоване криминалне групе су преотели ове демонстрације, са оружјем изашли на улице и напали полицајце. Изведени су истовремени циљани напади на Владина надлештва у низу градова и подметнути пожари, покушали су да заузму радио станице и аеродроме.
Око хиљаду људи повређено је током насилних сукоба који су уследили, процењују Уједињене нације. Министарство унутрашњих послова Казахстана тврди да је најмање 18 полицајаца и војног особља погинуло, поред десетина „демонстранта“. Више од 1.300 припадника снага безбедности је рањено, а око 500 полицијских возила спаљено. Ухапшено је више од десет хиљада лица, међу њима и страних држављана.
Према Токајеву, „учесници су постављали социо-економске и друштвено-политичке захтеве, све их је држава чула и испунила“. Но, „ групе наоружаних ратника које су чекале своју прилику, ступиле су у акцију“, указао је шеф државе.
Ове групе су одмах захтевале економске, регионалне и политичке реформе. Помињан је престанак икаквог утицаја првог председника Нурсултана Назарбајева, који је доминирао казахстанском политиком од совјетских времена док се није повукао 2019. и препустио положај Токајеву. Захтеви су прешли и на поље геополитике. Почели су да укључују, поред безусловне оставке актуелне владе, и стварање привремене, која би прекинула све везе са Русијом и извела Казахстан из Евроазијске економске уније (ЕАЕУ).
„Главни циљ је постао јасан: нарушити уставни поредак, уништити институције управљања и преузети власт. Говоримо о покушају државног удара“, указао је Токајев током самита Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ), одржаног путем видео-конференције у понедељак, 10. јануара.
Ситуација на југу Казахстана је постала мирнија, пошто су на позив председника Токајева у деловима земље распоређене мултинационалне мировне снаге ОДКБ. Према Токајеву, долазак снага ОДКБ у чијем је оснивању 1992. Казахстан активно учествовао, помогао је да домаће снаге безбедности поврате Алмату од терориста и да у земљи буду угушени немири. „Желео бих да се посебно захвалим председнику Русије Владимиру Владимировичу Путину на разумевању и брзој одлуци да у Казахстан буде послат мировни контингент”, поручио је председник Токајев током Самита на даљину шефова држава ОДКБ.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању