Гоби пустиња као плодни рај
НОВА КИНЕСКА ЧУДА

Тамо где се сурова пустиња Гоби судара са моћном Жутом реком, у подножју планинског венца Хелан који аутономну регију Нингсја (Ningxia) природно дели од Унутрашње Монголије, Кина је исписала једну од најневероватнијих прича. Сва чуда агрономије одвијају се у непосредној близини Јинчуана (Yinchuan), престонице регије. Тај модерни град, где се савремене куле и технологија преплићу са историјом Пута свиле и богатим локалним културним наслеђем полазиште је за све који желе да уживају у резултатима визије која је захваљујући човековој дводеценијској лавовској борби против природе, оживела пустињска пространства.

Када је 2020. председник Си Ђинпинг посетио винограде у подножју планине Хелан, регион је назвао микрокосмосом и примером успешне еколошке и економске трансформације. Тада је рекао и да ће кинеска вина једног дана задивити свет.

Вина из Нингсје данас су међу најцењенијим кинеским извозним производима и део националних поклона које Пекинг уручује државницима попут председника Емануела Макрона и Владимира Путина.

Кључ тог невероватног успеха налази се и у Жутој реци. Кроз мрежу канала, резервоара и цевовода, вода је довођена до подручја која су вековима била осуђена на сушу. Савремени системи наводњавања кап по кап омогућили су стабилизацију песка, стварање плодног земљишта и развој вегетације која данас представља и природну заштиту од даљег ширења пустиње. Управо на тим некада негостољубивим пространствима никли су и виногради који се данас простиру километрима дуж подножја планине Хелан.

Вински препород Нингсје није заустављен само на производњи грожђа и вина. Око винограда развијен је читав туристички систем који спаја врхунске плантаже, луксузни смештај, гастрономију и активан одмор, док посебну атракцију представљају вински маратони. Та регија, која с поносом носи назив “кинески Бордо“, дом је за више од 200 винарија, док се непрегледни засади винове лозе простиру на више од 40.000 хектара. О престижу тог дела Кине најбоље говори чињеница да ће у октобру бити домаћин 47. Светског конгреса лозе и вина што је преседан, јер се тај елитни вински самит први пут одржава у Азији.

Управо у том импресивном пејзажу, винарија Џхуеј Јуенш осликава целу регију у малом као пример да се и из камена, могу створити услови за врхунску производњу и одрживи развој.

Некадашњи напуштени каменолом, у ком према речима домаћина није било ни травке, мукотрпним радом, пошумљавањем и системима наводњавања трансформисан је у еколошки парк и уређене винограде. Сам комплекс важи за аутентични архитектонски драгуљ изграђен од локалног, клесаног камена. Представници винарије, упознати и са београдским Међународним сајмом вина – Винском визијом Отвореног Балкана, истичу план о слању својих стручњака у Србију ради размене искустава, потврђујући да нас виде као значајну тачку на винској мапи Европе.

 

Текст и фотографије Александра Оташевић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању