Шангај, са Београдом повезан директном авио линијом, финансијски је центар Кине и најпрометнија контејнерска лука на планети. О његовој ранијој трговачкој моћи сведочи и монументална зграда царине на којој је сат чије је звоно-мелодија обликовано по узору на Биг Бен. Велики Чинг, како је назван, од тада читав век мери време града.
На ушћу моћног Јангцеа у Источнокинеско море данас живи готово 25 милиона људи. Град има и јаку мрежу метроа, дужу од 800 километара, после Пекинга највећу на свету.
И пре него што је постао симбол кинеског економског успона, Шангај је био отворен према свету.
Пре више од века ту су долазили трговци, дипломате, уметници и путници из различитих крајева планете. У време када је био једна од најважнијих трговачких капија Азије, стране силе оставиле су траг кроз концесије, дипломатска представништва, банке и трговачке куће. У појединим изворима наводи се да је присуство у Шангају имало око 30 земаља, што га је учинило једним од најкосмополитскијих места на Далеком истоку.
Најбоље сведочанство тог времена представља некадашња Француска концесија. Шетња мирним улицама, под крошњама старих платана, између вила европске архитектуре и скривених дворишта, открива потпуно другачије лице огромне метрополе. Ту се и данас осећа дух времена када су се Исток и Запад сусретали на сваком кораку. У том Шангају почетком 20. века живео је Свети Јован Шангајски један од најпоштованијих православних светитеља а чији су порекло и живот везани и за Србију.
Током службовања у Шангају као епископ помагао је руским избеглицама, оснивао школе, сиротишта и болнице, а данас су бројни храмови у Србији названи по њему.
У престижном крају Шинтијенди (Xintiandi) међу традиционалним кућама са каменим фасадама окруженим ресторанима и галеријама налази се место од посебног значаја за савремену Кину. Управо ту је 1921. године одржан Први конгрес Комунистичке партије Кине, због чега се Шангај сматра родним местом партије, која је почетком јула обележила 105 година постојања.
Зграда у којој је одржан конгрес данас је музеј. Кроз дигиталне пројекције и савремене поставке посетиоци не гледају само прошлост и историју већ улазе у причу о догађају који је имао велики утицај на савремену Кину.
Из историјских четврти пут води ка савременом Шангају. Неколико станица метроа даље налази се Народни трг – једно од најживљих места у центру града. Окружен је музејима, позориштима, парковима и пословним зградама.
Посебну пажњу привлачи Народни парк где се викендом одржава један од најнеобичнијих друштвених феномена савремене Кине – чувени Брачни маркет. Уместо младих који траже партнера, овде долазе њихови родитељи, носећи податке о деци у нади да ће пронаћи одговарајућег супружника за своју ћерку или сина. На огласима исписаним на папиру налазе се основне информације – године, висина, образовање, занимање, приходи, а понекад и подаци да ли имају стан или аутомобил. Обичај показује како се у савременој Кини и даље преплићу традиционалне породичне вредности и убрзан начин живота.
Текст и фотографије Александра Оташевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању