Пред читаоцима је ново књижевно дело аутора Жарка Лаушевића „Падре, идиоте!“, а четврта у његовом серијалу са заједничким поднасловом „Дневник једне робије“ у издању београдске Hipatie. Промоција је одржана у препуној дворани СКЦ-а и том приликом су о књизи говорили Светлана Бојковић, Мухарем Баздуљ, Петар Божовић, Небојша Дугалић и Радмила Станковић. Модератор је био Ирфан Менсур.
Популарни глумац наставља своје дневничке белешке које почињу у тренутку када излази из затвора у коме је провео четири године и седам месеци.
Поново на слободи и нови живот у Београду. Са супругом Анитом, којој је књига посвећена, са децом, породицом… „Ти први дани, недеље ван затворских зидина, спушких, забелеских, или оних најсуморнијих, у Централном затвору, могли би да стану у један једини Арсенов стих – Као послије болести, опет учим јести, ходати“ – записује Лаушевић.
Поред најближих, породице, званичника и службених лица, овом књигом дефилују и други јунаци, пријатељи и колеге. Пре свих, његова драга пријатељица, глумица Цвијета Месић у чијој кући налази прво уточиште по изласку из затвора и доласку у Београд. Ту је и поуздани Драган Гага Николић, коме исписује оду о пријатељству, који му је био „чувар, терапеут, брат, учитељ, отац“. Дирљив је лик Љубе Дапчевића, забавно је када се састаје са Батом Живојиновићем, занимљив је његов дијалог са Жељком Ражнатовићем Арканом…
Међу јунацима ове Лаушевићеве исповедне прозе су и Вук и Даница Драшковић, Веселин Бошковић, Милена Дравић, Здравко Шотра, владика Филарет, Синиша Ковачевић, Славко Штимац, Александар Берчек, Даворин Поповић, Здравко Чолић, Мирза Делибашић, Драган Малешевић Тапи, ђакон Ненад Илић, Сергеј Трифуновић, Жељко Џек Димић, Влада Јевтовић, Весна Тривалић, Воја Брајовић…
Писац Жарко Лаушевић осваја читаоце пре свега емоцијама и хумором. И својим прецизно нијансираним, а опет тако лапидарним опаскама о свету који се „много променио од када сам из њега изашао.“
Лаушевић и овде наставља са беспоштедним преиспитивањем свог учешћа у трагедији чији је актер био у ноћи 31. јула 1993. године у подгоричком кафићу.
Да подсетимо, претходне аутобиографске књиге овог аутора су „Година прође, дан никад“ (2011), затим „Друга књига“ (2013) и „Све прође, па и доживотна“ (2018), и све су доживеле огромне тираже.
Промоцију књиге су подржале и многобројне Жаркове колеге и пријатељи: Цаци Михаиловић, Здравко Шотра, Весна Чипчић, Цвијета Месић, Вук Драшковић, Аљоша Вучковић, Горан Шушљик, Даница Максимовић, Бранислав Лечић, Бранка Петрић, Пеђа Бјелац, Иван Зарић, Константин Костјуков, Владан Дујић, Ања Алач, Пијаниста, и многи други