Аутобус је, после воза, увек био најјефтинији превоз до мора, планина, иностранства, и обично је носио одређену врсту растерећења од строгих правила које нам последњих година намећу авио превозници.
Такође, аутобус је обично кретао на време, а не као чувени чартер летови који касне и по неколико сати у поласку али и повратку. Зато су се увек агенције трудиле да путовање, својим или аутобусом неког превозника, протекне глатко. Углавном такав одлазак и повратак са одморашке дестинације (Грчка, Црна Гора, Бугарска, Турска и околне земље) протицао је релативно споро, у вишесатним рутама вожње али мирно и пре свега јефтино.
Ко се унапред припремио и помирио са, често предугим сатима на друму, није му аутобус представљао стрес. Није било предаје пртљага више сати пре и „мерења у грам” пртљага, као код авио превозника, где нисте могли да угурате у кофер апсолутно ништа више осим минималног броја ствари.
Чини се да је дошао крај тој неконтролисаној количини пртљага кад се пође на летовање аутобусом. Агенције су, услед сталних приговора превозника, али што је још важније, због прописа о безбедности саобраћаја, који су свуда по Европи, али и у свету пооштрени до максимума, морале да донесу препоруке сличне онима које важе у авио саобраћају. Један путник може носити само један комад пртљага, уз ручни, који ће бити ограничен по димензијама баш као и у авионима.
Раније, пре ових мера, све што не стане у пртљажнике аутобуса одлазило је у виду „ручног пртљага” у кабину, испод седишта, или на средину пролаза. У случају изненадног кочења, те ствари су летеле кроз аутобус као гранате и повређивале људе. Један путник је недавно и преминуо, када га је погодила у главу торба која је летела, услед наглог кочења, кроз аутобус.
Превозници али и агенције, решили су да све доведу у законске оквире, искључиво безебедности ради, како нам каже директор Националне асоцијације туристичких агенција Јута, Александар Сеничић.
Сеничић каже да су се прошлих година колеге из агенција и превозници жалили да велики број људи улази у аутобусе, углавном у предсезони, са огромним бројем пртљага. То је кулминирало прошле године, где је било великих кварова претоварених аутобуса, пуцања полуосовина и других оштећења што је могло да изазове озбиљан проблеме.
Људи су долазили са по четири пет торби и кофера, са столовима и столицама на расклапање, даскама за једрење на води, гуменим чамцима – што по габаритима и тежини превазилази пртљажнике аутобуса. Да не помињемо сунцобране, бицикле, опрему за роштиљ… а свега је било. Наравно да су сви кофери и торбе који су били „вишак” завршавали у кабинама аутобуса, не само на седиштима или испод, већ најчешће у пролазима између седишта, који би иначе морали да остану слободни.
Наравно, остали сапутници, еуфорични због поласка на летовање, често су пристајали на све и говорили да им не смета али за безбедност путовања, то може да буде кобно услед неке незгоде, наглих кочења или не дај Боже превртања.
Тако од 1. јуна важе нова правила у вези са количином пртљага приликом путовања аутобусом. Правила нису обавезујућа и агенције ће саме одлучивати хоће ли их примењивати или не.
– Ново правило, које подразумева да са собом можете да носите једну торбу до 25 килограма није обавезујуће. Неке од агенција су то увеле зато што су имале лошу праксу од раније. – објашњава директор Јуте. – Правила за пртљаг су саставни део програма путовања, као и општих услова путовања, са којим су путници дужни да се детаљно упознају.
Правила су уведена пре свега због безбедности путника. Законом о безбедности у саобраћају је забрањено да било који комад пртљага, ван малог ручног, буде у кабини. Ми не можемо да ређамо кофере међу путнике, то је потенцијални “метак” који може да убије људе ако аутобус нагло закочи. Казне за то се крећу од 300.000 до два милиона динара – објашњава Сеничић.
Превозници не желе да их плаћају и остављају возачима аутобуса да ризикују огромне казне или чак искључења из саобраћаја.
Текст; Д.К.–И.
Фото: Д.К.И. и Пиксабеј
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању