Живот Милене Павловић Барили (5. новембар 1909 – 6. март 1945), иако кратак, био је изузетно буран и садржајан. Крајем августа 1939. она се искрцала на докове Њујорка, не слутећи да ће баш ту, за непуних шест година, постати славна и отићи у вечност.
Милена је излагала широм Америке на групним и самосталним изложбама, а израдила је портрет свог рођака – краља Петра Другог Карађорђевића, портрет зета Џона Рокфелера – Жоржа де Куеваса, балетског кореографа; позирала је славном фотографу Карл Ван Вехтену, који је снимио многе значајне личности: од глумаца Лоренс Оливија и Марлон Бранда, па до сликара Салвадора Далија и џез певачице Били Холидеј.
Карл Ван Вехтен је урадио неколико различитих фотографија Милене Павловић Барили. На једној од њих Милена у руци држи макету малог ваздухопловног балона и сетно гледа у камеру.
Крајем 1943. Милена се удаје за Американца Роберта Томаса Астора Гослена. И као по правилу, кад год нам се учини да о Милени и њеном животу знамо скоро све, појаве се нови подаци који нас оставе без даха.
Узбудљиво је сведочанство Момчила Вуковића-Бирчанина, краљевог гардисте и командира Прве падобранске чете, који је касније био и приватни секретар краља Петра Другог Карађорђевића у егзилу. Ово сведочанство је потпуно непознато широј јавности, а ту Момчило износи сећања на заједнички живот и доживљаје са Миленом, као и причу о томе како је дознао за њен трагични крај.
Жељко Марковић, директор Историјског архива Ужице, пронашао је овај текст у архивској грађи Момчила Вуковића-Бирчанина на немачком, превео га на српски и објавио.
Наиме, породица сликарке Милене ородила се са породицом Вуковић-Бирчанин тако што се његова тетка Љубица удала за Милениног ујака – Воју Павловића. Још као девојчицу, ујак Воја је Милену научио да јаше у једној од најстаријих ергела у Србији, “Љубичево”, која се налази само пет километара од центра Пожаревца.
Момчило Вуковић-Бирчанин је рођен 1911. а Милена 1909. Били су готово вршњаци и радо су проводили време заједно.
Између осталог, Момчило је у свом сведочењу забележио: “Париз, новембар 1947… Краљ Петар Други је у то време живео у Паризу у изгнанству и становао је у једном апартману хотела ‘Џорџ Пети’. У Лондон је отпутовао нешто раније, јер се тамо налазила службена краљевска канцеларија, али и због венчања принцезе Елизабете (краљице Елизабете Друге) и принца Филипа, које је одржано 20. новембра.”
И тако је Момчило остао сам у париској канцеларији краља.
Извор РТ Балкан/марина Булатовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању