За свега неколико година, Зоран Мамдани (33) прешао је пут од локалног активисте до политичке звезде америчке левице. Овај демократски социјалиста, пореклом из Уганде и Индије, шокирао је прошле недеље политичку сцену Њујорка победивши бившега гувернера Ендрјуа Куома у демократским предизборима за градоначелника Велике јабуке.
Његова победа, оцењују аналитичари америчке политичке сцене, није само лични тријумф, она означава растући талас прогресивне политике унутар Демократске странке и све веће неповерење младих бирача према политичком естаблишменту.
Мамдани је рођен у Кампали, у Уганди 1991. године, а одрастао Њујорку, где се с породицом доселио кад му је било седам година. Његова мајка је бивша глумица и позната индијска редитељка Мира Наир, а отац угандски активиста и академик Махмуд Мамдани. Његово име – Zohran Kwame – спаја корене из персијског, афричког и индијског културног наслеђа.
Мамдани често истиче своје имигрантско порекло као темељ политичке емпатије.
– Одрастао сам у систему у којем сам врло рано научио што значи бити сиромашан, невидљив и несхваћен – рекао је у једном интервјуу.
Образовање је стекао на престижним америчким универзитетима, али је уместо финансијске каријере или академске сигурности изабрао организовање заједнице у Квинсу – кварту који данас представља у њујоршкој скупштини.
Први пут се политички ангажовао као организатор покрета за станарска права. Заједно с другим активистима из Демократских социјалиста Америке (ДСА), Мамдани је на терену градио подршку идеји да политика мора да служи интересима радника и сиромашних, а не корпорација и елита.
Године 2020. изабран је у скупштину државе Њујорк као кандидат ДСА, победивши кандидата естаблишмента. Његова кампања била је вођена с малим буџетом, али великим ангажманом волонтера. Мамдани је користио више језика – укључујући урдски и шпански – како би се обратио разноликој заједници у Квинсу.
Себе отворено назива „демократским социјалистом“. Његова политичка платформа темељи се на борби против сиромаштва, расне и класне неједнакости, као и климатске кризе. Залаже се за бесплатан јавни превоз, универзалну бригу за децу, замрзавање станарина у субвенционисаним становима, приступачније цене основних намирница и прогресивно опорезивање најбогатијих.
Његов став о спољној политици такође одудара од главне струје Демократске странке. Отворено подржава Палестинце и критикује израелску политику, због чега је често у сукобу с произраелским лобијем унутар странке.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању